U ovom članku mogu se pronaći dva sastava na temu Moj najbolji drug i izabrati onaj koji je pogodniji učeniku za pisanje. Ovi sastavi su pogodni za učenika petog razreda (devojčica bi morala mnogo toga da izmeni pre svega rod i hobije). U prvom je to najbolji drug iz detinjstva, u drugom najbolji drug iz škole. Imena, sportovi i hobiji mogu da se izmene kako bi se prilagodili onom koji piše sastav. U dve rečenice može da se doda i opis najboljeg druga (visina, boja kose i očiju). To je ovde izostavljeno, jer nije bilo neophodno, a i vrlo je individualno (pa bi svako morao da napravi malo više izmena u delu sa opisom).

Moj najbolji drug sastav

Kažu da se čovekova vrednost meri po broju jezika koje govori i prijatelja koje ima. Pored porodice, važno je imati i drugare. Drugari postoje da bi se sa njima igralo, pevalo i veselilo, ali i da se dele nevolje i tuga.

Ja imam puno drugara, ipak bih kao najboljeg izdvojio mog drugara iz detinjstva. Njegovo ime je Vlada. Nas dvojica smo istih godina, ali ne živimo u istom mestu. Vladini baka i deka žive u kući pored mene, gde Vlada dolazi svakog vikenda i kada su zimski i letnji raspusti, kao i praznici. Vlada i ja smo u petom razredu, naravno, u različitim školama. Družimo se od malih nogu. Kada Vlada dođe kod bake i deke, mi igramo žmurke, fudbal, košarku ili igrice na mom kompjuteru kada je hladno. Vlada je pre mene naučio da sabira i oduzima, a ja da čitam i pišem, pa smo jedan drugom pomagali. Vlada je super đak, ima sve petice, ali najviše voli matematiku i geografiju. Voleo bi jednog dana da poseti sve glavne gradove sveta koje zna. Iako obojica treniramo fudbal, ipak ne navijamo za isti klub. On navija za Partizan, a ja za Zvezdu, nekad se i posvađamo čiji je klub bolji, ali se brzo i pomirimo i smejemo.

Sa Vladom nikad nije dosadno i uvek smo spremni za neku avanturu. Preko letnjeg raspusta idemo na jezero da plivamo, a nekad nas i njegov deka povede sa sobom na pecanje. Omiljena igra s Vladom je potraga zakopanog blaga. Sami nacrtamo mapu, a onda zamišljamo da smo istraživači u potrazi za blagom. Vozimo bicikl i rolere, a s mojim tatom povremeno odemo u bioskop. Zimi, kada padne sneg, obavezno pravimo Sneška Belića, idemo na grudvanje i sankanje sa ostalom decom iz kraja. Iako ne živimo u istom mestu, na Vladu uvek mogu da se oslonim. Nikada nije odao nijednu moju tajnu, kad god bih imao neki problem, prvo bih njemu rekao. Tako sam jednom dobio lošu ocenu iz matematike i bio nesrećan zbog toga, a onda mi je Vlada pomagao da savladam gradivo kako bih dobio veću ocenu, i uspelo je! Nekad poželim da Vlada i ja živimo u istom mestu, onda bismo išli u istu školu i razred i sve bi bilo puno lakše.

Vlada je moj najbolji drug jer je dobra osoba, uvek je spreman da pomogne, da se našali i da radimo nešto zanimljivo. Nikada se ne pravi važan kada zna i ume nešto što ja ne znam, kao druga deca. Voleo bih da se Vlada i ja uvek družimo i da naše drugarstvo jednog dana izraste u pravo i veliko prijateljstvo.

Moj najbolji drugar – drugi sastav

Drugarstvo je veoma dragocena stvar. Nema ništa lepše od toga imati druga i biti nekom drug. Pravom drugaru uvek možeš reći svoju tajnu, npr. ko ti je simpatija i uvek možeš da se osloniš na njega i računaš na njegovu pomoć.

Moj najbolji drug je Stefan. Poznajemo se od vrtića, iako se tada nismo voleli, jer smo imali istu simpatiju, ali kada smo krenuli u školu, postali smo nerazdvojni. Stefan i ja sedimo u istoj klupi, živimo u istoj ulici, pa zajedno idemo u školu. Nas dvojica sve delimo, i užinu na velikom odmoru i slatkiše i tajne i jedan drugom sve govorimo. Pomažemo jedan drugom oko domaćih zadataka i zajedno učimo. Stefan više voli istoriju, a ja biologiju.  Kada sam bio bolestan, Stefan je dolazio kod mene i pomogao mi da prepišem i naučim sve što sam propustio u školi tih nekoliko dana. Stefan trenira košarku, a ja fudbal, pa jedan drugog bodrimo na utakmicama. Navijamo za isti klub i zajedno gledamo sve utakmice našeg omiljenog kluba. Kada je raspust i kada nema škole imamo mnogo više vremena za igru. Pozovemo ostale drugare iz kraja, pa idemo na teren da zajedno igramo košarku. Uvek smo u istom timu i uvek pobeđujemo. Vozimo bicikle i rolere, pa se trkamo ko je brži. Stefan voli da čita stripove i knjige i od njega uvek čujem nešto vrlo zanimljivo i novo. Kada nam mame dozvole igramo igrice i gledamo filmove. Nekad se pretvaramo da smo policajci koji jure zlikovce i lopove. Stefan bi želeo da bude pilot kad poraste, a ja bih voleo da budem lekar. Nekad zamišljamo da on vozi helikopter, a da sam ja lekar kog treba hitno da odveze na neku operaciju. Kada su dani vedri i sunčani odlazimo na jednu poljanu i puštamo zmajeve, obavezno se takmičimo čiji zmaj leti više i bolje. Jednom smo se igrali loptom u sobi i slomili smo maminu omiljenu vaznu, Stefan mi je pomogao da skupim pare i kupim drugu, kako nas moja mama ne bi grdila. Odvajali smo pare od užine i štedeli da kupimo drugu, srećom, mama za tih nekoliko dana nije primetila da vazne nema. Kada je Stefanova baka bila bolesna, odlazio sam sa njim da joj nosimo hleb, novine i voće, zalivali smo joj baštu. Stefan je meni pomogao da nađem mog psa kada je pobegao od kuće. U svakoj smo nevolji bili zajedno i međusobno se pomagali. Zato je Stefan moj najbolji drug. Kad god bih bio tužan i neraspoložen, on bi se trudio da smisli što zanimljiviju igru kako bih se ja oraspoložio.

Mislim da ćemo se nas dvojica družiti još mnogo, mnogo godina. Čak i kada odrastemo i postanemo veliki ljudi i ostvarimo svoje želje, uvek ćemo imati vremena jedan za drugog i uvek ćemo moći da se oslonimo jedan na drugog, jer to je pravo i iskreno drugarstvo.