Sastav o prijateljstvu

Sastav o prijateljstvuAko čitate ovaj članak, znači da ste potražili sastave na temu o prijateljstvu, a mi vam ovde nudimo dva sastava. Prijateljstvo smo sagledali kao istinsku vrednost koju čovek poseduje u životu i baš tako ga predstavili i opisala u ova dva sastava. Prvi sastav je samo opisivanje, šta prijateljstvo jeste, a šta nije i kako se ono prepozaje i čuva. U drugom sastavu je pored toga data i kratka zabeleška kako bi jedan učenik šestog ili sedmog razreda mogao steći prijatelja, a pored toga je i govoreno uopšteno o prijateljstvu. Prvi sastav namenili smo prvenstveno učenicima sedmog i osmog razreda, dok drugi sastav mogu koristiti i šestaci.

 

PRIJATELJSTVO

 

Prijateljstvo je jedna od najvažnijih i najdragocenijih stvari na svetu za svakog čoveka. Kažu da čovek vredi onoliko koliko prijatelja ima. A prijatelji su poput porodice, pružaju podršku i oslonac, ljubav i pažnju. Pravi prijatelji su poput bisera – vredni, retki i dragoceni.

Prijateljstvo se dugo gradi, ne može se steći preko noći. Sa nekima postaješ prijatelj još u detinjstvu, sa nekim kasnije, u školi, a neke stičeš i mnogo, mnogo kasnije. Prijateljstvo odoleva godinama i godine za njega nikada nisu prepreka, a što duže postoji, to je veća garancija da će duže i trajati. Pravi prijatelj se uvek nađe u nevolji, uvek će pomoći i biti oslonac.

Prijateljstva postajemo svesni tek kasnije, kad kroz mnogo toga prođemo i vidimo. A kako zante da vam je neko prijatelj. Tako što svaki put kad imate neki problem, prvo zovete njega i prvo se njemu obratite za pomoć. Sa prijateljima se deli sve i sreća i nevolja i radost i tuga. Kažu da su prijatelji još i porodica koju smo sami birali. I nekad su prijateljstva važnija i jača od rodbinskih veza. Prijatelj je naš izbor, mi smo ga izabrali takvog kakav jeste, sa svim manama i vrlinama i počeli da se družimo. Pijateljstvo se ne može steći preko noći, niti nametnuti, ono jednostavno samo od sbe dođe s godinama i vremenom. Neka poznanstva izrastu u drugarstva, a kasnije drugarstva u prijateljstva. I ne može nam svako ni biti prijatlje, to treba upamtiti. Danas su ljudi nekako zatvoreniji i manje se druže, a uz to mogu biti i vrlo zli, treba se čuvati i paziti. Prijatalji su najčeće slični nama samima i nekako se uvek desi da sa prijateljem imamo mnogo zajedničkih osobina, pored toga i da volimo dosta istih stvari. Sa prijateljem se dele stavovi, znanja, razmenjuju se mišljenja i iskustvo, sluša se muzika, gledaju se filmovi. I isto tako, da bi nešto bilo prijateljstvo, ono mora biti obostrano. Ne može nam biti prijatelj neko kome mi nismo, niti možemo mi biti prijatelji nekome ko nama nije. To znači da ne možemo da očekujemo da nama neko stalno nešto čini, a da je on za nas nevidljiv, odnosno da mi njemu ništa ne činimo. A sdruge strane, ako mi nekome stalno pomažemo, a ništa ne dobijamo za uzvrat, odnosno neko to ne zna ili ne ume da ceni, treba da se zapitamo je li to prijateljstvo ili korist. Zato se prijateljstvo teško pronalazi, ali zato kada se pronađe, to je pravo blago i treba ga čuvati i negovati.

 

 

PRIJATELJSTVO SASTAV (drugi sastav)

Za malo se ljudi u životu može reći da su nam istinski prijatelji. A zapravo šta je prijateljstvo za nekoga, to zavisi od osobe do osobe. Za mene prijateljstvo ima veliku vrednost i veliku važnost. Prijatelje treba držati uvek nadomak srca, brinuti o njima i ne puštati ih da odu daleko od nas. Ali koliko god nekad i prijatelji bili daleko, uvek ostaju sa nama u mislima i u našem srcu.

Moje prijateljstvo počelo je još dok sam bio dečak. Tada je to bilo samo drugarstvo, kasnije, posle mnogo godina, do današnjeg dana, izraslo je u prijateljstvo. Kada sam bio klinac, najviše sam vremena provodio sa jednim dečakom iz komšiluka. Pravili mo nestašluke po ceo dan, zabljavili se, igrali, provodili. Kasnije, kada je trebalo da krenmo u prvi razred, razdvojili su nas, pa je on bio u jednom razredu, a ja u drugom. Iako smo stekli mnogo školskih drugara, nijedan od nas dvojice se ni sa kim nije združio onako kako smo se mi družili.

Uvek bismo pomagali jedan drugom oko škole, oko domaćih i pismenih zadataka, oko kontrolnih. Njemu je dobro išla matematika, a meni srpski, pa smo se međusobno pomagali.

Obojica volimo slične stvari, kao što su fudbal i video igrice, stripovi i palačinke sa marmeladom.  Zajedno smo prošli mnogo toga, zbog čega mislim da je naše drugarstvo jedno pravo pravcato prijateljstvo.  Kada bi me roditelji kaznili zbog nečega što nije trebalo da učinim, pa sam morao da ostanem kod kuće, moj drugar bi dolazio kod mene da se igramo, umesto da se igra sa ostalom decom napolju. Isto tako bih i ja radio, kada bi situacija bila obrnuta. Jednom smo čak izašli i kroz prozor krišom, kada smo bili u njegovoj kući. Na kraju smo uhvaćeni, pa mu je mama produžila kaznu, onda sam ja rekao da je sve to bila moja ideja i da sam ga naterao, pa je mene moja majka kaznila. Ali kasnije, kada se dešavalo da mene roditelje okrive za nešto, onda bi on preuzeo krivicu na sbe. Eto, tako smo uvek jedan drugog pokrivali i pomagali i pravili prave nestašluke.

Sutra, kad odrastemo, kad krenemo u srednju školu, pa onda i na fakultet, verovatno ćemo se još više razdvojiti ili udaljiti, ali ako je naše prijateljstvo istinsko, ono će trajati uprkos svemu. Prava prijateljstva ne nailaze na prepreke, a kada i naiđu sa lakoćom ih savladavaju. I što više prepreka postoji, to je prijateljstvo kasnije jače.

Prijatelje treba čuvati kao malo vode na dlanu, jer nema ničeg vrednijed od tri stvari, a to su zdravlje, porodica i prijateljstvo. Kad to ima, onda je čovek bogat.

You may also like...

2 Responses

  1. boba says:

    ovaj sastav je strava

  2. Larcii says:

    Jako lijepo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *