Ovaj članak, sa satavima na temu Putovanje koje ću pamtiti namenili smo učenicima trećeg i četvrtog razreda srednje škole. U prvom sastavu je opisano putovanje mladića od 18 godina u Budimpeštu, dok je u drugom sastavu putovanje prikazano u prenesenom značenju, pa tako putovanje može biti na krilima mašte, putovanje u snu, putovanje kao vizija, a mi smo ovde dali primeri putovanja kao odlaska u čarobni svet književnog dela, zato se taj drugi sastav može koristiti i kao tema za Putovanje u svet književnog dela. U sastavu je reč o Hariju Poteru, ali naravno, to se može promeniti, baš kao i destinacija u prvom sastavu. Uživajte!

PUTOVANJE KOJE ĆU PAMTITI

Kada ste mladi i željni avanture, tada ste neukroćena goropad, tražite slobodu i sve što na sa sobom nosi. Takav sam i ja, mladić od 18 godina, sa velikom željom da upoznam svet i ljude oko sebe, ali i da pronađem svoje mesto u svom svetu.

Dok ne napuniš 18, imaš osećaj da si zarobljen u svetu koji tvoji roditelji kroje za tebe. Ali to se sve menja i tako jednog oktobarskog dana, dva sata pre noćnog voza za Budimpeštu, izvestio sam roditelje o svojoj prvoj avanturi. Mojoj majci uopšte nije bilo drago što u ova turobna vremena ja odlučujem da se upustim u takvu pustolovinu. Kupio sam kartu i seo u voz. Za dugih osam sati, koliko je voz milio do glavnog grada Mađarske, smenjivali su se periodično osećaji samoće i straha, jer ipak sam se prvi put odvažio na takav čin. Bez ijednog mađarskog novčića u džepu, sa rancem na leđima i nemate baš mnogo mogućnosti u stranom gradu dok gledate sunce kako se izdiže nad plavim i beskrajnim Dunavom.

Budimpešta je bila neverovatna. Grad koji odiše dugom tradicijom, a na ulicam vidite realnost modernog sveta. Taj spoj suprotnosti je izazvao da Budimpešta postane jedan od mojih omiljenih gradova. Ako se ikada zadesite u Budimpešti, ono što je obavezno, to je da obiđete Vaci ulicu, ulicu koja je zatvorena za automobile. Široka popločana ulica sa prelepim zdanjima koji su u potpunosti u ruhu zapadnoevropske kulture i civilizacije. Ugledaćete Parlament Republike Mađarkse, iako nisam imao mogućnost da obiđem njegovu unutrašnjost, sama spoljašnjost ostavlja bez daha. Dovoljno je da vam kažem da je to treći najveći parlament u svetu. Mostovi koji spajaju Budim i Peštu, dva grada koja su se spojila u jedan, a ima ih desetak, takođe su neverovatni i trebalo bi vam nekoliko dana da prošetate svakim, nažalost za to nisam imao vremena, ali ću to uraditi u bliskoj budućnosti, kada planiram da ponovo posetim ovaj grad.

Šetajući gradom, susretao sam najrazličitije ljude i shvatio da je ovaj grad na Dunavu u pravom smislu reči kosmopolitski, u kom bih, jednog dana mogao i živeti. Ako ikada budete odlučili da odete u Budimpeštu, neizbežno je vožnja jednim od popularnih žutih tramvaja kroz gradske četvrti Budima i Pešte. I baš kao što sve na svetu što je lepo, kratko traje, tako je i mom putovanju došao kraj.

Sada nisam više bio izgubljeni slučaj koji u pet sati ujutru vrzma kao besan roj pčela okolo. U voz ulazim kao pravi „bekpeker“ sa iskustvom zlata vrednog. Povratak domovini je, poput dolaska, bio dug i naporan, ali u dobrom okruženju, sa novim ljudima, poznanicima, a čak i nekim novim prijateljima, činio se kao mačji kašalj.

PUTOVANJE KOJE ĆU PAMTITI (drugi sastav)

Svako putovanje je jedno novo iskustvo, specifično samo  po sebi. Jedna nova stranica knjige koju svakodnevnim doživljajima ispisujemo. Međutim, putovanja nisu samo ona fizička, kada uzmete kofer u svoje ruke i kada odete u neki grad, u skupoceni apartman na moru ili na nekoj planini, putovanja su i ona lutanja i zavirivanja u mnogobrojne svetove književnih dela. Svet književnog dela svojim prstima, koji poput korenja sežu duboku u zemlju, uvlači čitaoca i moćnim rečenicima i opisima ne dozvoljva da se vratiš u normalu bez posledica. Put u svet književnog dela je ponekad veoma opasan, jer nas na javi mogu sačekati razočaranja.

Moje najlepše putovanje je put u svet Harija Potera, taj magičan svet koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ovaj svet, upoznao sam još kada sam bio malo dete, i kroz svaki pročitani deo, sa ushićenjem sam mu se vraćao. Na putovanju kroz svet magije, društvo su mi pravili Hari, Ron i Hermiona i po prvi put u svom životu naveli me da razmišljam o večnoj borbi koja se svakodnevno dešava, koja je prisutna i u najmanjoj čestici prašine, o borbi dobra i zla. Putovanje kroz hladne zidine najpoznatije čarobnjačke škole navelo me je da se duboko zainteresujem za temu mržnje prema drugim ljudima u ovom svetu. Da sagledam više od onoga što mi se na javnosti pričinjava i jasno ukazuje, da sagledam ono do čega bi mu u realnom svetu trebalo mnogo više vremena da stignemProsto, svet čarolija mi je skinuo te famozne ružičaste naočare, koje nam svi, počev od roditelja, učiteljica i nastavnika, uporno nameću. Kroz putovanje u svet čarolija, fantastičnih zveri i čudesnih napitaka, shvatio sam da nijedan problem nije nerešiv i da u najmračnijim vremenima rešenje dolazi samo, samo u koliko se setim da upalim svetlo. Neverovatan je taj put. Svaki put kada se vratim u realnost shvatam da magija zaista može promeniti ljude, ali baš kao sve dobro i lepo na ovom svetu, kratko traje i ponovo me navodi da se upustim u još jednu pustolovinu u čarobnjačkom svetu. Ta putovanja u Rolingin svet za mene su najvrednija i najduže ću ih pamtiti. To su prve stranice moje knjige, mog puta u svet odraslih, na koje ću uvek biti ponosan. Te stranice diktirale su sve sledeće i one dalje posle njih i zahvaljujući njima, mislim da sam postao bolji čovek.