U ovom članku nalaze se dva sastava na temu Oktobarske boje. Oba se mogu iskoristiti i za teme koje govore o jeseni, ili recimo Oktobar u mom kraju. Okrobar je personifikovan (oživljen) i opisan kao osoba koja se igra sa prirodom i čini da sve postane tmurno i sivo. Sastavi su namenjeni učenicima 7. i 8. razreda, svako može da izabere onaj koji mu više odgovora ili da od ova dva sastava sam napravi jedan po svom ukusu i svojoj volji.

OKTOBARSKE BOJE

Došao je red da i oktobar uzme četkicu u svoje ruke i oslika pejzaže, predele i prostore, preuredi prirodu po svojoj meri.
Prvo je počeo sa krošnjama drveća. Svukao je odeću sa drveća po parkovima, kvartovima, ulicama, ogolio je grane! Pre nego što je to učinio, prvo je prebojio lišće od zelene do žute boje i kada je dobio željenu nijasnu, lišće je počelo lagano da pada i da se suši. Razume se da je to uticalo i na zeleni tepih koji je izgubio zelenu boju i došao do neke suve, žute, smeđe boje, a onda je dobio i šuškavi tepih u vidu lišća. I boja tepiha razlivala i menjala se od žute do smeđe, braon, sa nijansama zlatne. Cveća nigde nema, jer oktobar nema tako lepih boja kojima bi mogao da oboji cveće.
Umesto zavesa, oktobar je nebu navukao tamne i sive oblake iz kojih danima lije kiša i razliva boje jeseni na sve strane, blatnjavi ih i razvodnjava. Tek ponekad, u sumrak, sunce se zainati pa rasplamsa vatru po nebu, koje izgleda kao pravi vatromet jarkih boja sa nijansama plave.
Oktobarskim bojama pripada i jarko crvena, i svetlo žuta, to su boje vina koje moji ukućani spremaju i piju. Sve se ulicom zacrveni i zamiriše od kuvanja ajvara, a tek žute dunje kakav miris daju prostoriji u kojoj se nalaze.
Oktobar svojom četkicom razmrlja kapljice kiše po staklima, po prozorima, po izlozima, automobilima. Igru mu pokvari vetar, vragolan, koji za čas posla pokvari plan oktobru i premesti lišće sa jedne na drugu stranu, preusmeri kapljice kiše iz jednog u drugih pravac. Onda se oktobar zainat, pa još više počne sve da tamni od siline njegove ljutnje prema vetru i kiša jače pada.
A ljudi, tmurni kao i priroda. Navuku svoje kapute i mantile, čizme za kišu, pa se zavuku pod svoj kišobran (jedino šareno i veselih boja što se na ulicama tih dana sreće) i onda nevoljni jure i žure, da što pre pobegnu od oktobra i njegovih mokrih ulica.
Oktobru ne smeta što svi više volele zelenilo trave i drveća, raznobojnsot mirisnog cveća. Ne, on svoju paletu ima i od nje ne odustaje. To su nijanse od najsvetlije žute, preko najtamnije žute sve do svetlo i tamno braon boje, pa se čak zadeci i koja zlatna nit ili linija u tom njegovom oslikavanju okoline. Oktobar je rešen da prirodu ojesenji i dobro mu ide u tome.

Oktobarske boje (drugi sastav)

Kroz prozorska stakla posmatram kako se kisobrani raznih boja šire poput pečurki i prolaze ulicama mog grad. Sitna kiša pada čitav dan bez prestanka, hladno je. Stigao je oktobar.
Jesen je već uveliko zakucala na vrata naših domova. Kabanice, čizme za kišu i kišobrani, sve su to neizostavni deo svakodnevice kada je jesen u pitanju.
Gledam mrzovoljna lica svojih komšija i sugrađana kako se neveselo kreću dok kiša pada na sve strane. Fotelja i topli kutak u domu – najbolje sklonište od kiše.
Oktobar je sa sobom doneo tmurno i oblačno nebo, sivi oblaci svakog dana umesto prognoze najavljuju padavine. Sunce se pojavi tek toliko da označi početak i kraj dana, a njegovih zraka ni za lek. Sivilo. To je omiljena oktobarska boja. Betončina gradskih ulica i zgrada još više dođe do izražaja u takve dane, pa je sve nekako mnogo teže i manje podnošljivo.
Posmatram kako je lišče već požutelo i opalo, vetar ga lagano raznosi po ulicama, grane su skroz gole. I parkovi su pusti i tmurni, osim ogolelog stabla drveća, jedini stanari su sove, jer su sve ostale ptice odavno otišle u toplije krajeve. Trava polako bledi i iz zelene poprima sivu boju, uskoro će se u potpunosti osušiti i njenu će površinu ameniti opalo lišće, sve dok ne stigne prvi sneg.
U domu se širi miris kuvanog vina sa muskatnim oraščićem. Na trpezi je ostao po neki grozd, ali se pomorandže i mandarine uveliko tamane, vitamin C će dobro doći kao zaštita za predstojeće hladne dane. Iz kuhinje, sa kredenca dopire miris dunja od kojih će majka i ove godine raviti pekmez, a možda i slatko, ako bude imala vremena. I mačka proživljava jesen, počela je da se linja i da ostavlja dlake svuda po stanu.
Razmišljam o tome kako je oktobar surov i depresivan, nigde nikakve vedrine u njemu. Tmurnost i sivilo. Za drugo ili ne zna ili ne želi da zna. Opusteo je ulice i parkove, razvukao paletu tamnih boja i briga ga. Malo je povoda za radost u takvim danima, pa se ljudi u potpunosti stapaju i uklapaju u prirodu. Ni po čemu ovaj oktobar nije jedinstven i svake godine se ponavlja, nema u njemu ni malo mašte da napravi nešto novo.
Na prozorima su zavese spuštene, i ono malo snca na jesenjem nebu, ljudima očigledmo ne znači ništa ili su toliko uplašeni od kiše da se i zavesama od nje štite.
Ne volim jesen, ne volim ni oktobar, ni tračka sunca, sivilom oboji sve i radost nestaje. Ulice su mokre i puste, asfalti vlažni i bar jednom godišnje neki nervozni vozač koji ne voli kišu, isto kao i ja mora da me zapljusne. Desi se to baš u oktobru.