Evo jednog članka sa dva sastava na temu Novogodišnjih praznika. Sastavi su namenjeni učenicima 7. i 8. razreda. Akcenat je stavljen na samu proslavu Nove godine, Božić je tek usput spomenut i oni koji su zainteresovani da pišu na temu o Božiću, mogu pogledati u drugim našim člancima. Opisani su atmosfera praznika, radost darivanja, sam doček nove godine i sve ono što uz te praznike ide. Od ovih sastava se mogu uzeti neki delovi, pa sastaviti novi sastav, a mogu se koristiti i ovaki kakvi jesu, sa par izmena ili bez njih, kako je kome po volji.

Novogodišnji praznici

Kad stigne mesec decembar to znači samo jedno – odbrojavanje do kraja godine i početka zimskog raspusta. Tada se treba potruditi i oko dobrih ocena, jer Deda Mraz neće ostaviti poklone lošim đacima. Deda Mraz? Dugo već ne verujem u njega, ali ocene svakako treba popraviti, kako bi se što više uživalo tokom praznika i raspusta.

Ulična rasveta se uveliko postavlja, ukrašavaju se izlozi prodavnica kako bi namamili što veći broj kupaca, jer se tada kupuje najviše poklona. Praznici su vreme koje se provodi u krugu porodice, barem je tako u našoj kući, svake godine pripremimo jedni drugima poklone.

Negde već oko dvadesetog decembra iznosi se jelka sa tavana, a pored jelke i lampice, sijalice i ukrasi za jelku. Jelka svake godine stoji na istom mestu – u jednom ćošku dnevne sobe. Iz godine u godinu samo promenimo raspored ili boje ukrasa ili dokupimo lampice, ako su stare u međuvremenu prestale da rade. Jelka će tu ostati sve do sredine januara ili završetka zimskog raspusta.

Mama svake godine za svetog Nikolu priprema žito za Božić i to tako što ga stavi u neku staklenu posudicu ili manju teglu i ono klija i raste poput zelene trave sve do Božića.

Nova godina se provodi u krugu porodice, i to je za nas uveliko postala tradicija. Kada se jelka okiti, pripremaju se i drugi ukrasi, pa tako za prozore pravimo pahulje od papira koje selotejpom lepimo na prozorska stakla ne bi li smo prizvali sneg – praznici su mnogo lepši kada napada sneg. Sve je tada kao u bajci, prava zimska čarolija.

Za Novu godinu mama priprema bogatu trpezu. Obavezno pravi kiflice, kojekakve pitice i ostale slane đakonije. Pečenje je glavno jelo na novogodišnjem meniju, a za desert obavezno pripremi moju omiljenu – tortu s malinama i čokoladom.

Naša proslava dočeka Nove godine počne oko 19h, tada se svi lepo doteramo i sednemo za sto da večeramo. Tako punih stomaka ostatak večeri provodimo uz novogodišnji tv program, muziku ili neku društvenu igru poput ne ljuti se čoveče. Veče, kao i svako drugo, samo se malo više jede i pije i ssvi smo vedri i nasmejani. Ponoć je susret snove i stare godine i tada obavezno odbrojavamo deset sekundi do isteka, kao i svi ostali. Ubrzo nakon poljubaca i čestitki, san nas sustigne i mi smo u svojim krevetima.

U jutro prvog januara trčimo ka jelci, da vidimo šta je Deda Mraz preko noći ostavio za svakog od nas. Svake godine se želja ispuni i mi dobijemo od mame i tate ono što smo poželeli, zapravo ono što smo im šapnuli da bismo želeli da imamo.

Nekoliko dana od novogodišnje večeri, stigne i red na Božić, pa se tada sve manje više ponovi, osim onog dela sa odbrojavanjem. I već po završetku svih praznika, vreme je da se vratimo u školske klupe do sledećeg odmora.

Novogodišnji praznici (drugi sastav)

Za mene su novogodišnji praznici prava čarolija i magija. To je vreme darivanja, ljubavi, vreme kada se okupljamo sa porodicom, kada imamo priliku da sve ono ružno zaboravimo i ostavimo u godini za nama.

Svaka kuća u ulici šljašti od sijalica i ukrasa sa jelki, a pored toga i ulice budu okićene. Sve je nekako razdragano i veselo i ljudi se smeju i raduju. Jure i žure po prodavnicama ne bi kupili poklone za svoje najbliže i najmilije. Odborajavju dane do praznika i kratkog predaha od posla.

Novogodišnji praznic me sećaju na detinjstvo, ali i čine da se osećam kao dete svake godine, barem nekoliko dana. Radujem im se i uživam u njima. Pišu se čestitke porodici i prijateljima u kojima se želi da ih služi zdravlje i prati sreća, bake prave šalove svojim unucima na poklon, kiti se jelka, stavljaju se lampice. I tada, kakve god probleme imali i kakve nas brige mučile, jednostavno zaboravljamo na sve, prepuštamo se magiji novogodišnjih praznika. Još ako nas i koja pahulja obraduje s neba, to postaje jena prava zimska bajka.

Svaku Novu godinu provodim sa svojim roditeljima i prijateljima. Budu tu moji roditelji i njihovi prijatelji sa decom. Kuća vrvi od radosti i veselja. Svi se zajedno priprema za novogodišnju noć. Šljokice, sijalice, lampice, ukrasi, konfetice, vatromet, sve su to redovni rekviziti za doček nove godine. Mama se pobrine oko jelovnika, nađu se svakakve poslastice po svačijem ukusu.

I najlepše je to čekanje i iščekivanje, kada neko nadgleda sat i samo u jednom momentu počne da izgovora „deset, devet..“ a mi svi za njim uz prskalice nastavimo. Iako se svake godine nadam nečem novom i posebnom, nekom čudu koje bi, ne znam zašto, trebalo da se dogodi u novogodišnjoj noći, a koje se nikad ne desi, čarolija ipak nije umanjena. Na nebu pucaju sve moguće nijanse vatrometa, a mi posmatramo tu igru i prelivanje boje i skakućemo od ushićenja i radosti. I tako ošamućeni od sreće i malo šapmanjca za decu, umorni od stare i želje da dočekamo novu, nedugo nakon ponoći sanjamo prve snove u toj godini.

A par dana posle toga sledi Božić koji proslavljamo u krugu porodice, zajedno sa bakom i dekom. Tada su obavezno na stolu pečenje, vino i pogača, koju mi deca lomimo i tražimo dukat, ne bi li nam godina bila što bogatija i uspešnija. Za Božić nam baka i deka, ali i i mama i tata pripreme poklone koje jedva čekamo da otvorimo ispod jelke i saznamo jesu li nam se ispunile novogodišnje želje.

Praznici su najlepše doba u godini, tada se svi još više zbližimo, širimo ljubav i pozitivnu energiju, volimo jedni druge i delimo radost i sreću.

Slicni sastavi: