Sastav o bozicu za pismeni zadatak iz srpskog

Sastav o bozicu

U ovom članku nalaze se dva sastava koja govore o Božića. Oba sastava predstvalju kratke priće o Božiću, zato više odgovaraju učenicima srednjih škola. Prvi sastav je priča jednog siromašnog dečaka koji je ostao bez roditelja i za njega je Božić tužan, jer ga seća na detinjstvo kada je uz sebe imao oca i majku i sada bi njihovo prisustvo bilo najveći poklon za njega. Drugi sastav je mnogo vedriji, u njemu je opisana božićna atmosfera, radost i ushićenje dece zbog velikog praznika i poklona koji im slede.

 

SASTAV NA TEMU BOŽIĆ

 

Iznad kuća, poput barjaka, negde u gori, vijao se dim iz odžaka. Sneg je dostigao već visinu kolena i teže se dolazilo do kuća. Hladno je. Sutra je Božić. Ispod jelke više neće biti poklona, prerastao sam to. Dole u selu, ljudi su palili badnjak a u gori samo tišina i sneg, i nigde nikoga. Majka je i ove godine, baš kao i prethodnih napravila lep ručak. Ili bar tako mislim. Na obroncima planine vide se male pastirske kućice, puste i same da remete tu belu tišinu. Senke na zidu su se sve manje poigravale kako se vatra stišavala. Sutra je Božić. Polako se prisećam svakog Božića iz detinjstva. Cela družina se skupi i onda organizujemo rat grudvama, podelimo se u tabore pa ko koga pogodi grudvom. Uvek je bilo svađa i nesuglasica, a ponekad i plača, ali sve se završi bakinom pričom o Božiću u toplini nečijeg doma. Pokloni su bili skromni, koliko su mogli moji da priušte od prodaje mleka. Jedne godine, sećam se dobio sam luk i strelu, a sledeće samo malo slatkog kolača, i nisam želeo više. Otac i majka koji su bili pored mene su sve što sam ikada želeo da dobijem za Božić. Voleo bih da su oni sada tu. Svake godine majka bi u česnicu stavila po jedan dukat. Kažu sreća onom koji ga nađe, ali sada nisam siguran da je tako. Iako sam ga pronalazio, janisam srećan. Možda zato što ga ovaj put nisam našao. Ne znam. Hladno je. Zbog snega čini se da je napolju svetlije nego inače po mraku. Vatra se skroz utišala a iz sela se više nisu ni čuli glasovi ljudi koji su palili badnjak. Koliko je tišina ružna, pomislim u sebi. Nisam očistio sanke, ali nema veze, ima dovoljno drva do sutra. Samo da ne bude kakve oluje . Neće, sutra je Božić, a i kažu ne valja ništa raditi. Sneg je počeo polako da veje. Biće teško stići do magacina gore u brdima. Nema ni hleba, a ni pšenice, samo voda i so su stajali na stolu. Nekad je i to dobro, kada se nema šta drugo. Božićna trpeza nikad nije bila oskudna, zapravo izgledalo je da nije oskudna. Majka bi ispekla jedno pile, sa malo povrća koje je ostalo od jeseni. Bio bi tu i žitni kolač i po koja kap vina za svakoga da se zalije. Kažu da što je bolja trpeza za Božić, to će ti godina biti bolja. Zato se majka stalno trudila oko toga. Praznoverja kažem. Kako se ništa više ne čuje, pretpostavljam da je već kasno. Sutra je veliki dan. Sutra je Božić, ali zima ne mari za to. Danas je jedan poljočuvar u šumi stradao od zime i hladnoće. Možda ću sutra to biti ja. Voleo bih da su majka i otac ovde.

 

DRUGI SASTAV TAKODJE NA TEMU BOŽIĆ

 

Iz crkve su dopirali milozvučne božićne pesme uz treperenje sveća na prozoru. U vazduhu se osetila magija. Magija Božića. Na maloj uzbrdici, iznad pekare, decu je omamljivao miris tek ispečenih kolača sa cimetom. Sa kuća su visile, istovremeno strašne i brilijantne, ledene strukture i ukrašavale tople domove. Na kaminima se mogu videti okačene čarpice za poklone, a pored jelke, na tanjiru, uredno poređani i još uvek topli kolačići sa cimetom čekajući da ih Deda Mraz pojede uz čašu finog, svežeg mleka. Iz centra sela se videla gotovo svaka jelka, sa manje ili više ukrasa ali specifična na svoj način. Na gostionici je zakačen nekakav plakat na kome je pisalo „Merry Christmas“. Sigurno je to stara Nen nabavila od nekog putnika, koji se tu zadržao da se malo okrepi. Sve miriše na Božić i ove godine eto baš se zadesilo i da je sneg pao, pa se može grudvati i klizati na jezercetu u šumi. Majstor drvodelja je napravio male sanke za vuču i postavio ih kod gostionice kako bi sva deca mogla da ih koriste. Bile su to lepe, crvene sanke sa izvučenom prečagom tako da može puno dece stati odjednom u njih. Konjušar je dao jednog svog konja za vuču. Deca su mu napravila rogove od grančica i crveni okrugli nos tako da je konj ličio na pravog irvasa. I sve se to dešava u ovo posebno doba godine, za vreme Božića. Majke su ovih dana vredno spremale svoje kuće kako bi što bolje dočekale Božić. Božićna trpeza je uvek sadržala neko interesantno jelo koje se retko jelo u toku godine. Nekad je to pečena ćurka, nekad piletina spremljena po posebnom receptu i sve tako redom. Volim Božić zbog magije koju on donosi. Za vreme Božića cela porodica je zajedno, zaboravljaju se brige i problemi i prepušta se trenutku uživanja u prijatnoj atmosferi doma. Kada je cela porodica tu, osećam da nisam sam, da imam snagu da prebrodim sve probleme, osećam toplinu oko srca. Na večeri pričamo o doživljajima protekle godine i željama za narednu godinu a ukusan obrok završimo pričom bake ili deke o tome kako su oni proslavljali Božić. To je za mene suština Božića, da smo svi zajedno i da nijedan problem nije nepremostiv. Zato volim Božić.

You may also like...

2 Responses

  1. January 9, 2018

    […] proslavu Nove godine, Božić je tek usput spomenut i oni koji su zainteresovani da pišu na temu o Božiću, mogu pogledati u drugim našim člancima. Opisani su atmosfera praznika, radost darivanja, sam […]

  2. January 15, 2018

    […] Sastav o bozicu za pismeni zadatak iz srpskog […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *