Ovaj članak sadrži dva sastava na temu Maj je stigao u moj kraj. Ovi sastavi se mogu koristiti i za temu Proleće u mom kraju. Prvi sastav namenjen je učenicima šestog i sedmog razreda, dok je drugi pogodniji za učenici. U oba sastava opisani su buđenje i cvetanje prirode, radost i uzbuđenje koji se šire zbog dolaska proleća, pa svako može odabrati sebi ono što mu se više dopada. Takođe, ovi sastavi se mogu spojiti u jedan, a može se napraviti i treći sastav od delova ova dva, svako neka sebi izabere ono što mu se više dopada.

Maj je stigao u moj kraj

Sivi i teški oblaci spakovali su svoje kofere još u aprilu i otputovali daleko, na radost svih nas. Sunce je prosulo svoje zrake u svaki kutak moga mesta i maj je konačno stigao. Proleće se razbuktalo i rasanilo, i dani su postali topliji i duži.
Priroda se probudila iz dugog zimskog sna. Drveće je navuklo svoje ogromne zelene bunde, travnati tepih ozeleneo, a ptičice ponovo pevaju sa grana i svojom pesmom bude i uveseljavaju sve oko sebe. Procvetale su i prve ruže. Pupoljci su se raširili i dobili jarko crvene boje. A i prve trešnje, radost svakog deteta, stigle su u moju ulicu.
Priroda odiše svežinom i vedrinom, baš kao i ljudi koji vrve i jure na sve strane. Ispred kuća sede stari na klupicama, promatraju ostali svet i pričaju neke svoje priče, parkovi su puni dece i njihova se graja i pesma svuda širi. Svi su poletni i dobro raspoloženi, a mi deca, hrlimo iz škola svojim kućama kako bismo što pre istrčali napolje da se igramo.
Maj je doneo duge šetnje i odlaske u prirodu, na reku, u šumu, na jezero. Vikendom narod odlazi na izlete gde pravi roštilj i uživa u blagodetima života.
Svake večeri se skupljamo u našoj ulici i smišljamo nove igre i avanture. Igramo se s loptom, jurimo, sakrivamo, vozimo bicikle. Postala nam je tradicija da svake godine odlazimo u berbu trešanja. Kod nekih komšija smo uvek dobrodošli, čak nas i sami pozivaju i kažu „neka, dečice, samo vi dođite i uberite koliko god možete da ponesete, bolje vi, nego vrane.“ A ima i onih kod kojih krišom upadamo, pa može li se reći da si imao lepo detinjstvo, ako bar jednom nisi upao u komšijsko dvorište da ubereš koju trešnjicu. I nije nama stalo toliko do trešnji, uvek ih naberemo i previše, nego nam je slatko da se šunjamo i krišom nešto radimo. Uvek nas opomenu reči „hej, vi mali lopovi, sad ću da vas uhvatim“ i onda mi počnemo da bežimo, kako ne bismo nadrljali, a posle se tome svi slatko smejemo. Ne završi se uvek naivno, nekoliko puta smo se sapleli i zaradili prve modrice te godine, pa čak i ostajali bez „ulova“. Ne kaže naš narod džabe „ko hoće veće, izgubi iz vreće“. Bar ćemo jednog dana imati lepe uspomene.
Tako se odvijaju naši majski dani, dani kada uživamo i igramo se do mile volje, kada smo bezbrižni, sem ako nemamo loše ocene, jer se bliži kraj školske godine, a onda treba sesti i zagrejati stolicu ili će predstojeće leto biti velika propast.

Maj je stigao u moj kraj sastav iz srpskog (drugi sastav)

Ovih je dana sunčano i lepo vreme. Sunce se konačno izleglo iza oblaka. Ulice, parkovi i trgovi su prepuni ljudi i dece, jer je maj stigao u moj kraj.
Posmatram svet oko sebe i uživam u prolećnim prizorima. Bašte i parkovi su puni šarenolikog i raznovrsnog cveća čiji se mirisi šire i prostiru na sve strane. Pčelice i leptirići lete od cveta do cveta, grane su se razgranale i okitile zelenim lišćem. Nebo je vedro i bez oblaka, a zelena trava mekana i nežna poput pupoljaka cveća. U mojoj su bašti procvetale majske ruže krupnih, krv crvenih pupoljaka i lale su stigle i sve odiše raznobojnošću. Niko više nigde ne žuri, ljudi su bezbrižni, nasmejani i vedri. U parkovima se dečurlija veselo ljuja, klacka, pentra i vrišti od sreće, a sa njima i ptičice cvrkuću, širi se zvuk prolećne i srećne pesme. I igrališta su puna dece koja trče na sve strane, igraju se loptom, preskaču lastiš i voze rolere. Rode su se vratile u svoja gnezda i čekaju svoje mladunce. Klupe više nisu usamljene, zauzele su ihsrednjoškolci, begunci sa časova, baš kao i zaljubljeni parovi koji razmenjuju poglede i drže se za ruke. A penzioneri sede i čituckaju novine, pa povremeno izvire da pogledaju šta se okolo njih dešava.
Zbacili smo sa sebe teške i debele kapute, pa smo bez briga i bez kišobrana, što je najvažnije.
Majska jutra počinju sa zvukom prvih petlova i suncem koje izlazi visoko iznad krovova kuća i zgrada. Maj je sa sobom doneo jagode, krupne, slatke i sočne, ali i prve trešnje, moje omiljeno voće. Lakše se ustaje i budi i odlazi na posao i u školu.
Najviše volim da sedim u svom dvorištu, uživam u ukusu slatkog, rumenog voća, posmatram zelenilo oko sebe, uživam u mirisu cveća i zvuku prirode i čitam knjigu. Vikendom sam ja zadužena za nabavku hleba, pa sednem na bicikl, provozam se kroz svoj kraj, nauživam lepotom moje ulice i obavim kupovinu. Vikendom odlazimo na izlete pored reke, uživamo na obali dok tata lovi ribu za ručak. Uveče sa drugaricama odlazim sa drugaricama u šetnju ili vožnju rolerima, tada jedemo i prve sladolede i pijemo limunadu, šapućemo jedna drugoj tajne o svojim simpatijama. I bašte kafića su pune ljudi i sve vrvi od gužve i muzike.
Tokom majskih dana pravimo i pripreme za letovanje, razgledamo ponude turističkih aranžmana i planiramo odlazak na more ili planinu.
Radujem se svakom novom danu i uživanju u prirodi i suncu. Život postaje mnogo lepši i vedriji tokom majskih dana.