U ovom članku nalaze se dva sastava na temu Moj kućni ljubimac. Sastav je prilagođen učenicima petog razreda. Prvi sastav je o psu, a drugi o mački, pa svako može da izabere shodno tome kog ljubimca ima. Prvi može da odgovori i na temu Pas je čovek najbolji prijatelj. Moguće je promeniti opise životinja i njihova imena. U oba sastava opisani su izgled ljubimca, njihovo ponašanje i navike, život sa njima i kao šta oni znače za nas ljude.

Moj kućni ljubimac pas

Oduvek mi je bila želja da imam psa i ta želja se ostvarila za moj deveti rođendan, kada sam od mame i tate dobio na poklon štene sibirskog haskija. Budući da je bio mali i pufnast, kao plišana igračka, dali smo mu ime Meda.
Meda je sada star četiri godine i izrastao je u pravu zverku. Sibirski haskiji su inače dosta slični vukovima. Meda ima krupne smeđe oči, zlatno-žutu mekanu dlaku sa belim šarama i dugačak pufnasti rep. Dok je bio mali, imali smo mnogo problema sa njim. Najviše je voleo da se igra sa kućnim papučama, u toj svoj igri bi često pokidao papuče i mama bi ga grdila. A tek koliko je cveća mami u dvorištu uništio kopajući rupe. Bio je pravi đavolak. Kako je vreme prolazilo, tako u i Medu prolazile njegove bubice, pa ga sad papuče i cveće uopšte ne zanimaju.
Meda me svaki put otprati u školu i čeka kad se vratim ispred kapije. Obojica se jedan drugom mnogo radujemo. Meda nije običan pas, on je pravi pravcati prijatelj i nekad mislim da me sve razume što mu pričam. Kad god me mama i tata iznerviraju, ja odem kod Mede i satima mu pričam, a on samo sedi i gleda me pravo u oči, imam utisak da će svakog trenutka progovoriti. Kada sam ja tužan i Meda je tužan. Najviše voli da se igramo sa loptom. Ja šutiram loptu, a on trči za njom, hvata je i donosi mi je i sve tako dokle se jedan od nas dvojice ne odmori. Ujutru Meda ide sa mnom po novine i hleb. Meda ne dozvoljava nikome da priđe, čim lutalice malo zalaju, Meda zareži i otera ih. Meda je i naš pas čuvar, kad nismo kod kuće, znamo da je ona u sigurnim rukama, jer je Meda tu.
Mama ne pušta da Meda ulazi u kuću, ima on svoju kućicu, ali ja uvek Medu krišom pustim u moju sobu, tu je on našao kutak za sebe. Uvek ga upozorim da bude miran i tih, inače će nas obojicu mama izbaciti.
Jednom je Meda pobegao za nekom kerušom u ulici. Kapija je ostala otvorena i samo jedan trenutak nepažnje, bio je dovoljan da Meda uhvati trk. Svi su mislili da se zaljubio i da se neće vratiti, a ja sam bio tužan, tražio ga i čekao. Tek sam tada shvatio koliko mi Meda znači i bio sam spreman sve da dam, samo da se on vrati kući. Posle par dana, kada ga je ljubav prošla, Meda se napokon vratio kući i mojoj sreći nije bilo kraja.
Treba čuvati i voleti životinje, jer su i one živa bića i deo sveta oko nas, a posebno kućni ljubimci, koji nam nekad mogu biti i veći prijatelji od ljudi, baš kao i moj Meda.

Sastav moj ljubimac mačka

Sećam se tog toplog letnjeg dana, bilo je jutro i ja sam krenula do prodavnice po hleb i mleko. Kada sam otvorila vrata naše kuće, ispred njega me je dočekalo pravo pravcato iznenađenje. Jedno malo mače, tek rođeno, spavalo je na našem pragu.
Kako sam ga dodirnula da ga pomazim, tako mi se uvuklo pod kožu. Pogledala sam oko kuće i niz ulicu da vidim da li ga neko traži, ali kako nije bilo njegove mame mačke u okolini, donela sam mu malo mleka da ga nahranim. Mislila sam da će mače otići pošto ga nahranim i da ga njegova majka sigurno negde čeka, jer je bilo jako malo, međutim, jadno mače je ostalo bez porodice i pušteno u svet da se samo snalazi. Surov je njegov svet. Srećom, u našoj porodici je bilo mesta za njega. Posle par dana, mače se potpuno priviklo na novo okruženje i naš dom prihvatilo kao svoj. Kako niko nije dolazio da ga traži, odlučili smo da ga zadržimo i da ono bude naš kućni ljubimac.
Tata je odveo mače kod veterinara i kada smo ustanovili da je devojčica, dali smo joj ime Maza, jer je od prvog dana bila jako umiljata, prava pravcata maza. Maza ima sivu, skoro plavu mekanu dlaku, sive oči i nije kao druge domaće mačke, drugačija je i posebna.
Iako Maza ima svoj kutak u kući, mekano jastuče na kojem spava, većinu svog dana provede u dvorištu igrajući se. Kažu da mačke izvlače negativnu energiju i utiču na dobro raspoloženje i to je zaista tačno, kad god sam tužna, ona mi sedne u krilo i kao da upije svu moju tugu. Maza najviše voli miševe i ribu. Od kad živi sa nama, miševa više nema, nijedan joj ne promiče. Maza je jako brzo, za čas se stvori sa jednog mesta na drugom, razigrana je i živahna.Najviše voli da se igra sa gumenom lopticom, u stanju je da se satima zanima, skače i okreće oko nje. Vrlo je dobra i poslušna i voli ljude i ljudi vole nju, ko god dođe u našu kuću osvoji ga vrlo brzo svojom umiljatošću i slatkoćom. Ume Maza da bude i nemirna i kad nije nešto po njenom, počne da mjauče i grebe. A Ako nešto loše uradi, a ume i te kako, naročito kad u brzini sruši po koju stvar u kući, nemoguće je naljutiti se na nju, jer uvek stane, pa pogleda svojim lepim okicama i počne da se umiljava.
Od kada je ona sa nama, kao da smo svi srećniji i veseliji. Nema lepšeg stvorenja od naše Maze i za nas je ona mnogo više od mačke i kućnog ljubimca, ona je član naše porodice, neko ko nas uvek čeka i ko nam se uvek raduje.