U ovom članku nalaze se dva sastava koja govore na temu o putopisu. Sastavi se mogu iskoristiti i na teme Ekskurzija ili Jedno moje putovanje, drugi može biti i na temu o letovanju. Sastavi su namenjeni učenicima od petog do osmog razreda i svako može promeniti ono što mu se ne dopada i prilagoditi sebi. U prvom sastavu prikazan je Zlatibor, a u drugom Herceg Novi. Moguće je izmeniti i lokacije, one su ovde date tek tako da ne bi bilo previše jednostavno i uopšteno, ali svi ostali opisi se mogu iskoristiti i za druga mesta i putovanja, potrebno je samo promeniti njihove nazive.

Putopis (Opis putovanja na Zlatibor)

U petom razredu je naša škola organizovala putovanje na Zlatibor. Na ekskurziju su mogli da idu svi đaci od petog do osmog razreda koji su želeli da idu. I ja sam se prijavio. Na Zlatiboru sam bio kao mali sa roditeljima, ali se tog putovanja gotovo i ne sećam, pa je ovo bila prilika da vidim neke nove stvari, zapravo da ih se podsetim, a uz to i da se družim sa svojim drugarima iz škole.
Pošto su nas roditelji spakovali i ispratili, seli smo u autobus i naša zlatiborska avantura je počela. Sam put nije bio naporan i vreme u busu je brzo prošlo, jer smo zajedno pevali i smejali se. Svi su bili uzbuđeni i srećni zbog ekskurzije.
Kada smo stigli na Zlatibor gde ćemo provesti sedam dana, prvo smo se smestili u hotel. U sobi nas je bilo po troje i unapred smo se dogovorili i podelili ko će sa kim biti u sobi. Na Zlatiboru nas je dočekalo lepo i sunčano vreme. Priroda se probudila iz zimskog sna, drveće je dobilo svoja prolećna odela. Ubro smo sa nastavnicima napravili raspored našeg putovanja. Svako jutro ćemo posle doručka ići u šetnje i obilaske. Pravićemo pauzu za ručak i odmor, a onda ćemo nastaviti sa aktivnostima u prirodi. Prvog dana boravka na Zlatiboru, obišli smo cenatr Zlatibora i videli Zlatiborsko jezero. Ono je nastalo veštačkim putem, ali je svakako bilo lepo. Oko jezera su se nalazile drvene klupe na kojima su turisti mogli da sedne i naprave mali predah od svežeg planinskog vazduha, kao i da uživaju u pogledu na jezero i ogromnu borovu šumu koja ga je okruživala.
Sledećeg dana vodič nas je poveo na Tornik, najviši vrh Zlatibora. Do samog vrha bilo je moguće stići samo žičarom. U toj avanturi nisu učestvovali učenici koji imaju strah od visine, mada je moje mišljenje sada da je šteta propustiti, jer prizor koji se prostire sa samog vrha je izvanredan. Pred sobom vidiš beskonačno plavo nebo i planinske reljefe naše planete, a osim toga, vodič nam je rekao da se u dometu našeg pogleda mogu videti i okolne zemlje.
Pretposlednjeg dana posetili smo Sirogojno. Malo etno selo u podnožju planine poznato po tkaninama od vune koje proizvode ruke vrednih žena iz tog kraja, a potom se šalje u sve delove sveta. Tamo smo probali zlatiborski kajmak i pili pravi domaći sok od maline koji proizvode meštani. Osim toga imali smo priliku da vidimo kako su izledale kuće u 18. i 19. veku, kao i kako je izgledao život naših sunarodnika tog vremena.
Ekskurzija se brzo završila i mi smo se uputili svojoj kući. Ovo je bilo nezaboravno putovanje, koje će mi ostati urezano u sećanju zbog lepih prizora i slika prirode koje sam odatle sa sobom poneo.

Putopis, odlazak u Herceg Novi

Svake godine za vreme letnjeg raspusta odlazimo na porodični odmor. Ove godine smo rešili da letujemo u Boko Kotorskom zalivu, tačnije u Herceg Novi. Na putovanje smo krenuli kolima, kako bismo mogli da posetimo i mesta i plaže van Herceg Novog.
Putovanje je bilo naporno i dugačko, ali smo imali priliku da uživamo u predivnim planinskim predelima na putu do Herceg Novog.
Kada smo se stigli i smestili se u hotel, nismo čekali ni trenutka i odjurili smo na plažu. Sunce je pržilo kamenje na plaži, a voda je bila prelpa, modro plava, čista i topla. Kada smo se isunčali i iskupali, vratili smo se u hotelsku sobu da bismo odmorili od dugog puta i prvog dana na plaži.
Sutrašnjeg dana ustali smo ranije, doručkovali i otišli na plažu. Posle ručka smo odlučili da odemo u šetnju gradom. Herceg Novi je jedinstven grad, jer je sav u stepenicam, osim toga prepun je mnogobrojnih kulturnih spoemnika. Simbol grada Herceg Novog je Kanli Kula, tvrđava sagrađena još u doba Turaka, unutrašnjost tvrđave podseća na amfiteatar i danas se tu održavaju raznorazne kulturne manifestacije i koncerti.
Jedan od dana našeg boravka u Herceg Novom iskoristili smo da odemo na izlet brodom. Samo putovanje brodom bilo je nezaboravno i jedinstveno iskustvo. Plovili smo otvorenim morem dok su ogromni talasi zapljuskivali brodić. Uputili smo se u obilazak Mamule, Plave špilje i plaže Žanjice. Mamula je tvrđava-ostrvo koje je nekada davno bilo ozloglašeni zatvor. Ima oblik prstena visokih, kamenih zidova, u unutrašnjosti se nalaze tamnice u kojima su boravili zatvorenici. Plava špilja je pećina zavučena između brda i plaža. Prizor koji nas je tamo dočekao, ostavio nas je bez daha. Tirkizno plava, prozirna boja mora mora u unutrašbjosti pećine, obasjavala je i zidove pečine plavom bojom. Nikada nismo videli tako nešto. Izlet smo završili odlaskom do plaže Žanjice, gde smo proveli ostatak dana. Plaža je bila dugačka i prilaz do vode je bio od sitnih belih kamenčića. Dosta drugačija od hercegnovskih plaža. More je imalo zelnkasto-plavu boju, providno i čisto i mogli smo da vidimo sve ispod nas, uključujići i jata ribica koje tuda pliva i živi.
Narednih dana uživali smo u vrelom suncu na plaži, sunčali se, plivali i rashlađivali. Pored Herceg Novog, obišli smo Kotor i tamo videli veliku luku u koju pristižu kruzeri iz svih zemalja sa turistima, predivan trg i Katedralau svetog Trifuna. U povratku iz Kotora obišli smo Perast i Gospu od Škrpjela. Crkvu posvećenu Bogorodici koju su izgradile porodice moreplovaca ne bi li se molile za brz i siguran povratak svojih najbližih. A to je priča za neki drugi put. Sve u svemu Boka mi je ostala u lepom sećanju. Iz Herceg Novog smo poneli mnoštvo lepih utisaka i rado ćemo ga posetiti opet nekad u budućnosti.