Lik Fate Avdagine
Fata je lik u impozantnom romanu Na Drini Ćuprija čija sadržina je oduševila brojne ljubitelje književnosti i pisac ovog dela, Ivo Andrić, nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost 1961. godine. Fata predstavlja nešto što je nedostižno, nešto što je savršeno. Ona zrači svojom lepotom i pameću i time privlači i oduševljava muškarce i stvara zavist kod žena. ,,Njena veština u govoru nije bila ništa manja od njene lepote.” O njenoj lepoti su se pevale pesme i pričale priče. Uglavnom iza takvih likova umesto ostvarenog života ostane samo pesma i priča.
Fata je bila prelepa devojka koja je osim njenog izuzetnog fizičkog izgleda zračila i svojom pameti. Bila je veoma rečita uvek je umela da odgovori što je bilo neuobičajeno za tadašnje devojke. Zbog njene naročite lepote i pameti ljudi su joj se divili i pevali pesme o njoj. Svaki muškarac je hteo nju za ženu, a svaka devojka joj je zavidela. Mnogi nisu imali hrabrosti da je zaprose, a oni koji su se usudili bili su odbijeni. Nakon što je otac obećao Fatu za nekog koga ona nije volela, ljudi su počeli da pričaju. Prepričavali su taj događaj i govorili o Fatinom padu. Nakon njene tragične sudbine ljudi su je ubrzo zaboravili. Veliki preokret u Fatinom životu desio se kada je njen otac pristao da je uda za čoveka kojeg nije volela. Ona je pre ugovorenog venčanja izjavila da će se za njega udati ,, kad Velji Lug u Nezuke sađe”(što je značilo nikad). Problem je što je njen otac rekao da, a ona ne.Кada bi odbila da se uda, očeva reč ne bi bila održana, a kada bi se udala pogazila bi svoju reč. Našla se u bezizlaznoj situaciji. Ona je znala da ne može da se uda jer bi to značilo da njen otac nije održao reč. Na taj način bi ga osramotila i ponizila pred narodom a to nije mogla da dopusti. Sa druge strane, kada bi se udala pogazila bi svoju reč. Sto puta je u mislima prelazila put koji će morati da pređe na dan venčanja i svakog puta se sve više i više zadržavala na mostu, na kapiji. Videla je samo jedan način kako bi održala i svoji i očevu reč. Кompromis postiže time što se ona uda za mladog Hamzića, ali nikada ne ulazi u njegovu kuću. Posle svadbe i na putu do kuće Mustajbega iz Nezuka, na mostu izvršava samoubistvo, kao što je u glavi stotinu puta zamišljala i tako dugo spremala. Čitava kasaba je ćutala o njenoj smrti i na neki način su osećali krivicu zato što su oni ti koji su po kasabi razglasili njen odgovor i time je osudili na sramotu i smrt. Fatu je reka izbacila na obalu nakon kiše a kada ju je Ćorkan našao prema njenom telu pristupio je sa strahopoštovanjem i bogogojažljivošću ne samo zbog osećaja griže savesti već i zbog toga što je Fata bila nevino biće u svakom smislu te reči. Svim svojim moralnim i estetskim karakteristikama Fata je simbol nedostižne narodne lepotice čija je sudbina uglavnom tragična.
Fata je slušajuću svoje srce uspela da sačuva svoje dostojanstvo i ugled svog oca i na taj način je svima pokazala da je ona biće koje je uzvišeno i koje se veoma razlikuje od ostalih ljudi. Uzvišenost leži u Fatinoj odlučnosti da ne pregazi očevu reč i želju ali i da ne izda samu sebe. Ona je svim ljudima otvorila oči i poslala im jasnu poruku koja govori da niko nema pravo da se igra tuđim životima i tuđim osećanjima. Fata je zbog svog iskrenog i čistog srca platila veoma visoku cenu i na taj način sebi obezbedila posebno mesto na nebu, gde će je uvek okruživati ljubav. Njeno srce će uvek biti živo sve dok postoji čista i iskrena ljubav, njena duša će uvek biti mirna sve dok postoji sloboda i misao koja može mirno da teče mimo svih predrasuda i zadatih okvira vrednosti.
