Pred jednim umetničkim delom – prvi sastav
Umetnost je praktično svakodnevna komponenta ljudskoga života, uz nju se čovek veseli, uz nju voli, ali pati i tuguje. Ona je postala poput krvi koja prolazi kroz vene, iznova se obnavlja i kruži dobro poznatim tokovima. Uz nju čovek otvara nove horizonte i utapa se beskrajno prostranstvo umetničkog kolorita, što znači da je umetnost nešto što oplemenjuje čoveka i daje mu pregršt novih mogućnosti. Uživanje u tom slatkom zanosu umetnosti je neprocenjivo i svako umetničko delo može da probudi u vama hedonizam. Vrednost umetničkih dela je zapravo njihova sposobnost da u vama probude osećaje oduševljenosti i zadovoljstva.
Od malena gajim veliku ljubav prema muzici. Muzika je bila sa mnom na svakom koraku i u svakoj prilici. Bilo da sam srećan ili tužan, svoje vreme ispunjavam muzikom, ona je tu da me uteši i da mi pokaže pravi put. Slušajući pesme, koje duboko u sebi nose životne pouke, shvatio sam zapravo umetničku vrednost muzike koje slušam. Naravno, kada govorimo o muzici, postoje različiti žanrovi, ali meni i mom ukusu najviše odgovara rok muzika. Svaki akord na gitari koji dopre do mojih ušiju u meni budi najnežnija osećanja i u tim trenucima moja inspiracija je na veoma visokom nivou. Zvuk gitare nosi sa sobom ogromnu dozu umetničke vrednosti, u svakoj pesmi melodija i zvuk gitare je drugačiji i to je ono što svaku pesmu činim posebnim delom, koje svojim sadržajem izaziva oduševljenje kod ljudi. Tekst pesama koje slušam svakodnevno me podstiče na razmišljanje, jer u svim tim tekstovima kriju se brojne poruke koje mogu biti i skrivene. U tim porukama se nalazi sve što je pisac pesme hteo da kaže, obično se tu govori o nekim životnim poukama i suštinama. Motiv većine tih pesama je naravno ljubav. Ljubav je nešto što pokreće čitav svet, ljubav je snaga koja može da stvori i uništi čoveka. Kada se dobra ljubavna priča spoji sa adekvatnim zvukom gitare, nastaje muzičko savršenstvo koje meni čini pravo zadovoljstvo. I tuga se može sakriti muzikom, lakše je kad kroz pesmu kažemo sve što nam leži na duši, sve što nas ometa u putu ka sreći. Kada sam tužan, onda su i pesme koje slušam veoma tužne i dirljive i ponekad mi se učini da i gitara plače sa mnom. Kroz pesmu može se izraziti svaka životna situacija, za dobru i kvalitetnu muziku uvek će biti mesta u životima ljudi koji su spremni da svoj život podele sa pesmom. Pesma je tu da nas uteši, da nam pruži ruku kada nam je teško, ali i da nas ohrabri i motiviše. Ona je kao plamen koji svojim sjajem obasjava lica ljudi koji su željni da ponovo čuju stvar koja će ispuniti njihove duše. Uz muziku sam dočekao i ispratio sve najteže trenutke u svom životu, ona je bila uvek uz mene i pružala mi vetar u leđa. Ona je moja večita inspiracija, jer u trenucima slušanja muzike u meni nabuja entuzijazam i optimizam. Muzika je za mene pravo oličenje umetnosti, a pesme koje slušam su za mene pravo blago i dragocenost. Da nije pesama koje slušam, moj pogled na svet bi bio drugačiji i slika o životu ne bi bila sagledana sa svih aspekata. To je nešto što muziku čini posebnom, ona ti pruža šansu da upoznaš svet, da iskusiš nešto novo, nešto što će ti biti od velike koristi u životu. Na nju se uvek mogu osloniti, ona je uvek tu kraj mene i sve dok se o njoj razmišlja sa velikom dozom poštovanja, ona će živeti među nama. Muzika živi sve dok je u ljudima budna svest o muzici kao vrsti umetnosti, jer to jedini način da se iskaže prava vrednost muzike. Muzika je bila uz mene kada sam doživeo svoju prvu ljubav i sve je bilo kao u nekoj romantičnoj pesmi. Ona mi je pomogla da svoje emocije pretočim u stihove koje sam poklonio osobi koja je osvojila moje srce. Kada mi se činilo da je život suviše komplikovan i nepravedan, stihovi nekih pesama su mi davali snage da još jače uđem u svoju životnu borbu i da pokušam da iz nje izvučem ono najbolje za sebe. Ti stihovi svojom jačinom ukazuju koliko muzika zapravo može da znači čoveku, preneseni značaj tih stihova mogu pružiti veoma vredne životne lekcije svakom čoveku. Zvuk gitare i bubnjeva je oduvek bio blizak mom biću, u tome zaista veoma uživam i u ritmu gitare započinjem svaki novi dan. Ritam gitare je poput ritma kojeg život nameće svim ljudima , uvek je uzburkan i nemiran i nikada ne znate kada će se pojačati a kada stišati. Najlepši osećaj je kada uz muziku otkrivam sve lepote ovoga sveta i kada mi svaka pesma jasno stavi do znanja da je život lep i da u njemu treba beskrajno uživati. Zapravo, to je i suština muzike, ona je stvorena da čoveku ulepša život i da mu pri ruci u svakoj životnoj situaciji. Predivan je osećaj kada se opustim uz muziku i kada sebi priuštim vreme u kome uživam u svim pesmama koje volim, u tim trenucima osećam ogromnu snagu i moja duša je ispunjena. Ništa me ne može tako oraspoložiti, kao što to može da uradi muzika koju volim, jer ona je zapravo deo mog bića. Uz svoje omiljene stihove i melodije, koje dopiru do svake tačke u mom životu, osećam se spokojno i bezbrižno i to je zaista dovoljno za sreću i radost. Veoma cenim svaku vrstu umetnosti, ali muzika je meni najbliža i osećaj zadovoljstva koje mi ona pruža je zaista neprocenjiv.
Nikada nisam sumnjao u vrednost muzike koje slušam, oduvek sam znao da je to nešto što me čini srećnim i što mi pruža pravo zadovoljstvo. Možda neko misli da su pesme nešto što kratko traje i nema svoju vrednost, ali tim ljudima mogu sa ponosom da kažem da muzika traje večno i da će ona zauvek ostati u srcima svih ljudi koji imaju svesti o umetnosti. Potrebno je samo malo da čovek bude srećan i radostan, a meni je dovoljno samo da čujem zvuk svoje omiljenje pesme i ceo svet je moj.
Pred jednim umetničkim delom – drugi sastav
Umetnost se stvara zajedno sa čovekom, ona je velika koliko je velika čovekova želja za povećanjem svojih kulturnih sposobnosti. Svako doba čovečanstva obeleženo je određenim periodom umetnosti, što nam govori da čovek svoj život u najvećoj meri prilagođava umetnosti. Umetnost prožima svaku poru čovekovog života, u nju se smešta sve što život donosi čoveku, sve što život čini onakvim kakav jeste. Sve dok se na umetnost gleda kao na pojavu koja je ključni segment kulturološkog razvoja svakog čoveka, sve do tada će umetnost sijati punim sjajem bez obzira na sve. Naravno, svaki pojedinac iskazuje umetnost na svoj način i svako ima svoj pogled na umetnost.
Oduvek sam bio vezan za umetnost, između mene i umetnosti postoji neraskidiva veza koja je po meni nastala u prvom susretu i dodiru sa njom. Kada je u moje ruke došla prva knjiga koju sam pročitao, shvatio sam da su knjige ogromno bogatstvo koje čovek ima. Po meni, knjige su umetnička dela koja imaju veliki uticaj na svest i delovanja ljudi. Uz knjige sam razvio svoj način ponašanja, naučio sam osnovne manire, knjiga je oduvek bila moj savetnik u svakoj životnoj prilici. Upoznali smo se veoma spontano, moja majka mi je za rođendan kupila knjigu, iskreno tada nisam bio oduševljen. Ali, tek kada nešto sagledaš sa svih strana, tek tada možeš suditi o tome. Do tada je knjiga za mene bila nešto što nema vrednosti, gomila slova koja deluju suvoparno i koja su tu samo da bi ljudima oduzimala vreme. Takvo moje mišljenje je apsolutno bilo pogrešno, kad sam se upoznao sa prvom knjigom video sam koliko grešim. Nikad nije kasno, čovek se uči sve dok je živ, zato je i knjiga tu uz nas, da nas nauči nečemu i da nam služi kao životni vodič. Knjiga, kao umetničko delo, bilo da je reč o romanima, poeziji ili bilo kakvom književnom rodu, predstavlja savršeni sklad reči i misli koje teku poput reke. Misli koje su zabeležene u knjigama ostaju zauvek uz nas, svaka sitnica, svaka emocija, svaki osmeh i svaka suza. Knjiga može stvoriti čoveka, oživeti neku ličnost, dati joj karakterne osobine i odrediti sudbinu. Knjige su tu nam ukažu koliko je zaista važno živeti život po svojoj meri, uvek u njima možemo pronaći nešto što je u skladu sa nama i našim osećanjima. Knjiga je tu da nas nauči kako se treba ponašati, kako postupati u određenim situacijama, knjiga je večni učitelj čije znanje nikada ne gubi vrednost. Knjiga oplemenjuje čoveka, stvara osobu koja ume da iskaže emocije i da rečima i lepim manirima manifestuje iste. Knjiga je iz korena promenila moj pogled na svet, pomogla mi je da shvatim da je svet jedno ogromno pozorište u kome svako mora dati sve od sebe, kako bi njegova uloga bila uspešna. Jako je važno reći da knjiga obuhvata svaki životni period, ona je univerzalno rešenje za svaki čovekov problem. Kada sam srećan, ali i kada sam tužan i uznemiren, knjiga je uvek kraj mene i svakoga dana iznova uživam u njenom društvu. Njeno društvo je za mene neprocenjive vrednosti, za mene je knjiga i više od umetnosti. Kada se prepustim čitanju, volim da uživam u slikama koje mi ta knjiga donosi, to su slike ljudi koji žive u svom imaginarnom svetu i koji su zapravo tu da nama „realnim“ ljudima pomognu da odredimo naš stil života. U životu nikada ne možeš biti potpuno zadovoljan, ali treba u svakom trenutku pronaći balans između želja i mogućnosti, jer to je jedini način da se ispliva iz vrtloga nezadovoljstva. Knjiga je ta koja meni pruža zadovoljstvo i njena umetnička vrednost govori o tome koliko je zaista knjiga značajna ljudima. Najviše volim da čitam ljubavne romane, jer u njima su emocije veoma vešto isprepletane i kao takve prave izvanredan sklad čoveka i njegovih nagona. U ljubavnim romanima možemo pronaći brojne životne priče, mnoge od njih su tužne i tragične, ali u svima vlada neprevaziđeni motiv ljubavi. Likovi tih knjiga su uvek tu među nama, uvek će se neko pronaći u nekoj priči koju nam knjiga govori. Ona nam govori i o svim slabostima i manama ljudi, kao i o njihovim prednostima i vrlinama, što nam govori da samo knjiga u potpunosti poznaje ljudski narav. Niko nas bolje ne poznaje od knjige, ona je ta koja poput senke prati čoveka. Dok čitam neku knjigu osećam se bezbrižno i spokojno i tad ništa ne može da ugrozi moj duhovni mir. Čitanje knjiga za mene je prava avantura, jer nikada ne znam šta ću novo saznati iz njih. Nije toliko važno šta čitam, meni je itekako zanimljivo i pravo mi je zadovoljstvo da kroz knjigu otkrivam nove stvari i postavljam nove granice. Naravno, jako je važno da to što čitam ima neku umetničku vrednost, jer postoje dela koja su tu samo da privuku pažnju ljudi i najčešće se koriste u komercijalne svrhe. Ali takva dela nemaju svoju vrednost, ona veoma brzo dopru do ljudi, ali isto tako i odu. Prave i temeljite knjige, jednom rečju umetnička dela, ostaju zauvek u srcima svih ljudi koji znaju da cene umetničku vrednost knjiga. Za mene je to jako važno i trudim se da svaka knjiga koju pročitam ostavi neizbrisiv pečat u mom životu. Taj pečat govori više od hiljadu reči, on govori emocijama, iz njega vri nabujali talas neprocenjivih trenutaka. Moj život bez knjiga je nezamisliv, knjiga je postala deo mene, deo moga srca i bića.
Svaki susret sa knjigom za mene predstavlja neponovljiv doživljaj i svaka pročitana strana budi u meni novu sliku života i sveta. U životu je veoma važno otkriti stvari u kojima zaista uživamo, jer ukoliko nas to što radimo ne ispunjuje, onda je naš život bačen u vodu. Moja je sreća što uz sebe imam knjige čije reči mi pružaju podršku i oslonac u svakoj životnoj situaciji. Isto tako, knjige su tu da me savetuju i nauče suštinu života. Knjiga je čovekov najbolji prijatelj, u životu nas mogu svi napustiti, ali knjiga ostaje tu gde je, u srcima svih onih koji je cene i poštuju.
