Ovaj članak donosi dva sastava o Letu kao godišnjem dobu. Uzeli smo u obzir to da postoje ljubitelji leta i oni koji možda i ne vole leto toliko, te će prvi sastav odgovoriti na temu onima koji leto baš vole i u njemu uživaju, dok će se u drugom prikazati i one, možda za nekoga mane leta. Sastavi su napisani za učenike petog i šestog razreda, naravno, mogu ih i kostiti mlađi učenici, ali tako što će ga prilagoditi, odnosno skratiti rečenice i neke manje poznate reči zameniti rečima koje koriste u svom svakodnevnom govoru. Sastavi su napisani u muškom rodu, ali to ne treba da bude prepreka za učenice da ga i one iskoriste, samo neka prebace sve u ženski rod.

SATAV O LETU

Za mene je leto najlepše doba u godini. Sunce je tada prilično nasmejano i dobro raspoloženo, pa nas svakog dana obraduje svojim razigranim zracima. Mami osmehe svih generacija, od onih najmanjih do onih najstarijih. Leto je naprosto pravo vreme za uživanje. I evo zašto: dani su vreli i vedri, tek po neka kap kiše padne, ali samo da osveži zemlju i malo rahladi nas, ljude.

Leti se dani provode u prirodi, u radosti, igri i sa osmehom na licu. Dani traju duže i koliko su dobri, često poželim da se nikada i ne završe, da noć uopšte i ne postoji. Eh, naravno, kada bi tako bilo, kada bi tako čovek mogao da bira, ja bih izabrao da leto traje tokom cele godine. Pa kome leto ne prija? Tada raste najslađe voće – lubenice i dinje! Ah, ima li ičeg slađeg od dobro rashlađene lubenice? A tek sladoled, pa mogao bih samo sladoled i jesti i od sladoleda živeti.

Za nas školarce, leto je omiljeno i zbog toga što je tada najduži raspust u godini. Nema škole, nema domaćih zadataka, ocene su uveliko zaključene i upisane u knjižice, nema nikakavih briga i po cele dane možemo provoditi uživajući, uživajući i samo uživajući. Na suncu, kraj reke, jezera, bazena ili mora, ili u hrastovom hladu pijući limunadu.

Cela je priroda u budnom stanju, nikad življa nego tada. Sve se zeleni i sve cveta, milina od prizora za oči. Volim da prođe kroz moju ulicu hrasta. Visoka stabla načičkana jedna do drugog duž cele ulice, sve zeleno i sveže, miris trave raširi se svuda, a nozdrve samo upijaju i sva čula uživaju.

Početkom avgusta odlazimo na more, tada su i mama i tata na svom „raspustu“ i onda cela porodica zajedno uživa. Pržimo se na suncu, kat kad i izgorimo, ali samo zbog svog nestpljenja da otrčimo što pre na plažu, i onda se do mile volje brćkamo u vodi, ronimo, plivamo. Na pesku pravimo kule i gradove.

Avgust je i tužan, naročito oni poslednji dani u mesecu, eh, tad već kreće priprema za školske obaveze, kupuju se pribori za rad, knjige, rančevi i sve ostalo. Polako se opraštamo od leta, kalendarski će i dalje trajati, ali za nas školarce neće imati tu draž kada počne septembar.

Leto je sloboda, nema ranog ustajanja, a nema ni ranog odlaska na spavanjac. Krevet me čeka sve dok me umor u potpunosti ne savlada, jer cele dane provedem sa svojim drugarima iz kraja igrajući se van kuće. Ili vozimo bicikle ili igramo žmurke, fudbal i košarku po ceo dan.

Ali, sve što je lepo ima i kraj, koji kao što već rekoh bude tužan. Ostatak godine do sledećeg leta, ostaje nam da se prisećamo letnjih avantura i toplih dana. Eh, kad bi leto moglo doveka da traje…

Drugi sastav “O Letu”

Leto…Što se mene tiče, niti ga volim, niti ga ne volim. Kao i svako godišnje doba i ono ima svoje čari, naravno, ali isto tako i svoje mane.

Lepo je to što leto zadrži nameru proleća i prirodu ostavi zelenom i cvetnom, ali desi se i to da neka leta budu naročito vrela i eto suše. Onda vegetacija, žedna i željna kapi kiše malo požuti, i žitna polja gube svoj zlatni sjaj, pa izgledaju kao da su izgorela na suncu. Ume to biti prava propast za poljoprivrednike, kao da nije dovoljno to što od jutra do mraka dane provodi u radu na njivi, pod vrelim suncem i žegom. A žega, ona zna biti pravi problem. Znoj me obliva na sve strane, cedi se i kaplje s mene, voda je ta jedini spas. Naravno i lubenica, eto, moglo bi se reći da leto volim zbog lubenica, mog omiljenog voća, nema mi ničeg slađeg. I sladoled takođe, bilo s vanilom, bilo s čokoladom.

Razumete sada, nisam neki ljubitelji visokih temperatura i vrućina. To je ono što mi uopšte ne prija ili bolje rečeno najviše smeta. Najlepši mi je period između proleća i leta, kada je taman toplo koliko treba da bude. Ne volim kišu, nemojte me pogrešno razumeti, ni najmanje ne bih želeo leta s padavinama. Kiša je najgore što postoji na svetu, barem za ljude, onda bih pre izabrao žegu i vrućinu. Kad bolje razmislim, teško je ljudima ugoditi.

A gde su prednosti leta? Ujutru me mama ne budi i ne požuruje da što pre ustanem i idem u školu, već spavam koliko hoću i do kad hoću i isto je tako i uveče, kada treba otići na spavanje. Uvek nekako nasamarim roditelje da to ne bude u 22h, nego ipak malo duže.

A šta je leti najlepše? Za mene barem godišnji odmor, letovanje s porodicom. Bilo da je to odlazak na planinu gde je vazduh malo svežiji, pa samim tim podnošljivije, a priroda je naprosto izvanredna sva cvetna, zelena, mirisna. Vazduh je svežiji, ispunjava ga miris bora, jela, hrastova u hladu. A još bolje od planine je more. Tad, koliko god da je toplo, samo uskočim u vodu i rashladim se. Onda mogu izdržati i ceo dan na suncu, to je za mene pravo uživanje – malo sunčanja, malo kupanja i tako naizmenično.

Ako mene pitate, ja volim sva godišnja doba – proleće, jer se priroda tek budi iz zimskog sna, pa sve konačno ozeleni. Jesen, jer donosi svoje čarolije, sprema se pekmez, ajvar tuštija i još štošta toga, zima – kad padne sneg mi deca iz kraja jurimo na sankanje i grudvanje i na kraju leto, jer je leto odlazak na more, jedenje lubenice i sladoleda.

Slični sastavi: