Kišni dan – sastav

Vremenske prilike veoma utiču na naše raspoloženje i kao takve su sastavni deo našeg života. Činjenica je da nikako ne možemo da utičemo na njih i zbog toga se moramo prilagođavati njima. Nikada ne treba da dozvolimo da vremenske prilike menjaju naše navike i kvare naše raspoloženje, u svakom trenutuku moramo pronaći nešto što će učiniti da budemo srećni i zadovoljni. Kiša može probuditi neraspoloženje kod čoveka, kiša je obično simbol tuge i u potpunosti je suprotna suncu. Ali, u svemu tome možemo pronaći sreću i na nama je da uživamo u njoj. Ukoliko ste u školi dobili domaći zadatak da napišete sastav o kišnom danu, kao primer možete iskoristiti i pogledati neki od navedenih sastava:

Kišni dan – prvi sastav

Jutro je bilo veoma tiho i mračno, gledao sam ka prozoru i nisam video da zračak sunca ulazi u moju sobu. Tu tišinu prekinulo je neko čudno šuštanje i sve mi je bilo jasno kada sam ugledao sitne kapi kiše koje su klizile po mom prozoru. Napolju je padala kiša i sve je bilo tužno i mirno. Po tlu mog dvorišta kiša je igrala u ritmu najvećeg pljuska, sve je bilo puno vode i na trenutak sam pomislio da je sva radost nestala.

Nikada nisam voleo kišne dane, uvek sam voleo sunce, kiša je za mene uvek bila nešto što kvari lepe i suncem obasjane dane. Čvrsto sam odlučio da ovaj dan iskoristim na najbolji mogući način, nisam hteo da dozvolim kiši da pokvari moje planove. Shvatio sam da i kišni dani mogu da budu posebni samo ako umemo da otkrijemo njihovu lepotu. U mojoj glavi pojavila se je ideja koja me je očarala svojom lepotom. U sredini mog dvorišta bilo je jedno ogromno staro bure koje je pomalo bilo trulo. To bure je imalo na sebi velike rupe koje su bile razlog zašto je ono bilo tu u dvorištu. Obukao sam se i sa sobom sa poneo svoj pribor za crtanje, izašao sam u dvorište i potrčao ka buretu. Gornji deo bureta bio je prazan i na njemu se nalazio jedan veliki metalni poklopac. Pomerio sam poklopac i ušao sam u bure koje je trebalo da predstavlja moje tajno skrovište. Seo sam u samom dnu bureta i osećao sam neopisivu radost koja je bila u meni. Kroz njegove pukotine spokojno sam gledao kako pada kiša. Veoma volim da slikam i tog dana sam u buretu nacrtao svoje najlepše slike. Crtao sam pejzaž kišnog dana, bio sam srećan i nisam verovao da je kiša bila moja inspiracija.

Ovaj kišni dan je bio veoma tajanstven i čaroban i uživao sam u svakom trenutku. Nikada nisam ni pomislio da takav dan može da bude toliko lep, naučio sam da je sreća u nama i da sve može biti povod za nju. Čitav svet oko nas može da bude poseban, potrebno je samo malo mašte i čarolije i sve može biti kao u snu. Sada znam šta treba uraditi kada bude padala kiša, sada znam kako u njoj pronaći sreću.

Kišni dan – drugi sastav

Kada pada kiša obično ne znam šta da radim i u meni tad zavlada osećaj dosade. Ne volim kada mi kiša ne dozvoljava da izađem i svoje sobe i krenem u čudesni svet igre i druženja. Kišni dan u sebi nosi nešto hladno i mračno, kišni dan budi sećanja i izaziva setna osećanja. Ali, sve to brzo prođe i posle kiše uvek ponovo dolazi sunce.

Mrzovoljno sam ustao iz kreveta, kada pada kiša u meni sve uvene i ništa me ne može usrećiti. Svaka moja misao bila je sumorna i nije imala nikakvog smisla. Mislio sam šta bih mogao da uradim, razmišljao sam šta je to što bi me na trenutak usrećilo. Doneo sam odluka do odem do tavana i da vidim šta se tamo nalazi. Na samom ulazu, kroz mene je prošla jeza, sve je bilo mračno i vladala je tišina, povremeno se je čulo kako kiša udara po površini krova. Upalio sam svetlo i u ćošku sam ugledao jedan veliki i stari kovčeg. Pohitao sam ka njemu i nežno sam ga otvorio. Nisam znao šta da mislim, nisam imao nikave predstave šta bi moglo da bude u njemu. Obradovao sam se kada sam u njemu ugledao stvari i igračke koje su bile iz perioda kada sam bio beba. Te stvari podsećale su me na lepe i bezbriže dane i svaka sitnica je predstavlja jednu uspomenu. Pronašao sam i jednu malu lopticu koju sam veoma voleo i koja je uvek bila kraj mene. Obrisao sam prašinu sa nje i pažljivo sam je prislonio ka svom srcu. Osetio sam neku toplinu i na trenutak sam opet postao malo dete. Sve te uspomene meni su veoma drage i uvek ću ih čuvati u lepom sećanju. Sve te stvari sam pokrio jednim papirom kako bi ih zaštitio i opet sam sve stavio u kovčeg. Nikada nisam otvarao taj kovčeg i tog dana bilo mi je pravo zadovoljstvo da ponovo vidim sve lepote mog ranog detinjstva. Emocije i uspomene su mi pomogle da zaboravim da napolju pada kiša, pomogle su mi da moje srce bude srećno i spokojno. Iako je dan bio pun kiše, sve je bilo lepo i ništa me nije moglo rastužiti. Osećao sam se snažno i veselo i želeo sam da se taj dan nikada ne završi. Na svojoj koži sam osetio kako kišni dan zaista može da bude lep, on mi je pomogao da probudim svoje najlepše uspomene.

Uverio sam se da kišni dan može imati svoju lepšu i svetliju stranu, jer sve u životu ima svoje prednosti, ali isto tako ima i svoje mane. Ovaj dan je omogućio mom srcu da ponovo doživi najlepše emocije, ovaj dan je bio u znaku najlepših i najdirljivijih uspomena. Iskreno, uživao sam u svemu, uživao sam u kiši koja me je podsećala na vreme koje stalno prolazi i nikada se ne vraća. Sa ponosom mogu da kažem da je ovaj dan bio predivan i sjajan, ovaj dan je bio najlepši kišni dan koji sam ikada doživeo u svom životu.