U nekom od prethodnih članaka pisali smo sastave na temu o Božiću. Ti sastavi su bili namenjeni učenicima srednjih škola, ovi su ipak za osnovce i to sedmi i somi razred. Svakako ga mogu koristiti i mlađi, učenici petog i šestog razreda ukoliko smatraju da ovi sastavi odgovaraju njihovom uzrastu pisanja. U oba sastava opisano je nekoliko božićnih slika, kako se Božić slavi, koji su običaji, šta se tom prilikom radi i slično. Sastavi su vrlo slični, samo su pojedini detalji drugačiji, pa se tako od ova dva sastava može napraviti i treći sastav, kombinovanjem određenih delova ova dva. Uživajte!
Sastav o Božiću
Praznici – ima li išta lepše od tog dela godine? Uskrs, Prvi maj, Božić. Nova godina. To je vreme koje spaja i učvršćuje porodicu, koje čini da se svi okupimo, smejemo i radujemo, da uživamo i volimo.
Ipak, moj omiljeni praznik je Božić, jer on sa sobom nosi posebnu čaroliju i magiju.
Božić je vreme kada se svi mi kao porodica okupljamo i držimo zajedno. Iščekujemo božićne dane kada ćemo uživati u ljubavi, toplini porodičnog doma i ljubavi.
Za Badnji dan se i u našoj kući posti. Ranijih godina nam je bilo teže da se odupremo slatkišama, ali već smo se polako navikli. Kada ustanemo, za doručak nas čeka cicvara. To je tradicionalno jelo koje se pravi od palente ili kukuruznog brašna. Za ručak se, zna se, jede riba. Iako nisam ljubitelj ribe, valja se tog dana. Kažu da na Badnji dan treba jedni drugima da oprostimo, da poštujemo svakoga, da se ni sa kim ne svađamo, jer kakav bude bio Badnji dan, takva će biti i cela godina. Zato ga valja provesti u miru i harmoniji i sa porodicom. Uveče, na badnje veče, pali se vatra. Pali se badnjak koji je tog dana donet u kuću. I to je jedna posebna radost i ushićenje za sve nas. Najčešće idemo do crkve ispred koje se pali veliki badnjak. Isto tako, tradicionalono, svake Badnje večeri, idemo da korinđamo ili kako neki kažu, odlazimo u mačkare. Tradicionalno se deca oblače u kostime, odnosno maskiraju i idu od jednog do drugog komšije s pesmom o Božiću. Onaj kome korinđaši zakucaju na vrata, daruje svoje goste voćem poput jabuka, mandarina, pomorandžđe ili orasa i lešnika, a anravno, nađe se i po koji slatkiš i bombona tu. Voleli smo kao mlađi da mi, deca iz ulice odlazimo u mačkare. To je bilo puno smeha, radosti i veselja se zve nas.
Na Božićno jutro valja malo ranije ustati, mi tada lomimo pogaču u koju mama sakrije dukat – zna se, ko pronađe dukat, za njega će biti puno para te godine. Ručak je kod nas tradicionalno bogata trpeza, na stolu je obavezno pečenje, salata, pa ponovo pogača i najukusniji kolači.
A tu su naravno i pokloni koje darujemo jedni drugima.
Božić je najradosniji hrišćanski praznik, jer slavi rođenje Isusa Hrista. Za našu porodicu i nas, decu, on je poseban, sa nestrpljenjem ga čekamo svake godine i izuzetno mu se radujemo. Kakvi su Badnji dan i Božić, takva posle bude i cela godina, a ja želim da ona svima bude srećna.
Božić sastav
Iako sam već odrasla i dalje verujem u Božić Batu i Deda Mraza, kako vam drago. Verujem jer, oni možda ne donose poklone, ali sa sobom donose magiju prazničnog duha. Osvrćeem se tih dana oko Božića i posmatram ljude oko sebe, zapažate li vi isto što i ja? Čini se da nema briga, da su ljudi nekako rasterećeniji, iako se problemi verovatno nisu rešili i završili, taj duh Božića čini da se ljudi makar kratko osećaju lepše i bolje.
U našoj se kući Božić ne proslavlja baš na tradicionalan način. Svako ima neki svoj običaj, neku svoju tradiciju i rutinu, jedino što je važno, jeste da se Božić proslavi u miru i harmoniji porodičnog doma.
Radovanje prazniku počinje onog trenutka kada se okiti jelka i kada se na nju postave ukrasi i lampice. To je prvi nagoveštaj da su praznici na našem pragu. I ulice dobiju svoju rasvetu, sve je nekako veselo i razdragano. Oseća se ta praznična čarolija u vazduhu.
Proslava Božića počinje proslavom Badnjeg dana, dana pre Božića. Tog dana valja postiti i očistiti telo od loših i nezdravih navika, ali isto tako treba i misliti dobro, treba biti dobar, treba oprostiti i treba zamoliti za opšroštaj. Badnji dan provodimo oko kamina uz riblju čorbu i pogaču. Neki prave česnicu za Božić, neki za Badnji dan, kod nas je ona na trpezi Badnjeg dana. U česnicu idu suvo grođže, semenke, meša se brašno i belo i crno i stavlja se dukat. Ko pronađe dukat u pogači, za njega će godina biti bogata i rodna. Prošle godine je bio to moj tata, ove godine moj brat, nadam se da ću sledeće i ja. Uveče se pali badnjak. U svakoj ulici po jedna ekipa pali svoj badnjak i skuplja se oko vatre. Pije se kvano vino i kuvana rakija, valja se.
A sutradan, kad osvane Božićno jutro, tad hitamo ka jelci da vidimo šta je Božić Bata ostavio. Svake godine nas obraduje lepim paketićima punim slatkiša, nekih igračaka, garderobe, ma svašta nešto, jer, kako mama kaže, bili smo dobri preko godine.
Božićna trpeza treba da okupi porodicu i da prođe u miru i harmoniji. Treba da se držimo svi zajedno, jer ćemo jedino tako savladati sve nevolje i probleme koji nas u životu budu zadesili. Zato i voli Božić, jer je pranik ljubavi u okviru porodice, praznik okupljanja i opraštanja. I moja želja ove godine bila je da niko za Božić ne bude sam, nego sa svojom porodicom, jer od toga nema veće sreće.
Slični sastavi:
