U ovom članku nalaze se dva sastava na temu To je moja zemlja, moja domovina. Sastavi su prilagođeni učenicima petog i šestog razreda i mogu ih koristiti i devojčice i dečaci. U njima su dati opšti prikazi zemlje, opisani su ljudi i navedene osobine, kao i predeli i pejzaži, ali ništa nije imenovano, kako bi što veći broj učenika mogao da iskoristi ove sastave, pa se ti delovi mogu popuniti tako što će se dopisati nazivi, možda ubaciti imena gradova, planina i reka, kako bi sastavi bili što konkretniji.

To je moja zemlja, moja domovina

Nema lepšeg mesta na celoj planeti od moje zemlje. Zemlje u kojoj sam se rodio ja i moj brat i naši roditelji i njihovi roditelji i svi naši preci. I kada bih mogao da biram gde bih želeo da se rodim, izabrao bih da to bude baš ovde.
Moja je domovina jedinstvena i posebna po mnogo čemu i trebalo bi upoznati sve njene krajeve i sve njene gradove, ne bi li se upoznala i videla sva njena lepota. I moja je zemlja raznovrsna, jer ima i sela i gradove i planine i ravnice i reke i jezera. Kada bih o svemu trebalo da pišem, kraja nikada ne bi bilo. Ravničarske krajeve krasi bogata i plodna zemlja i zahvaljujući takvom daru prirode, tamošnje stanovništvo bavi se i živi od zemljoradnje. Proizvode pšenicu, kukuruz, ječam, raž i odatle se izvoze u ceo svet. U planinskim krajevima ljudi se bave stočarstvom, pa su planinski krajevi najpoznatiji po mlečnim i suhomesnatim proizvodima. A tek planinski predeli, ostavljaju bez daha, jedinstvena i netaknuta priroda, svež planinski vazduh, bujno rastinje i nepregledne šume borova i jela. Na sve to, posebnu čar daju reke koje zajedno prave veliku rečnu mrežu na teritoriji moje države. A svojim širokim koritima presecaju i ravnice i planine. I najlepša su ušća dveju reka, na kojima su uglavnom nikli veliki gradovi. Svaki grad je priča za sebe, svaki ima svoju istoriju, mitove i legende kako je nastajao. Svaki grad u mojoj lepoj otadžbini nudi nešto posebno, a isto tako i čuva tradiciju našeg naroda i naše zemlje.
U mojoj domovini mnogo je istorijskih spomenika koji su svedoci svega onoga što se nekada dešavalo. Mnogo je muzeja i pozorišta, svako mesto, čak i ona manja ima svoje pozorište.
Moja domovina je zemlja dugačke i opširne istorije, bogate tradicije. U mojoj domovini živi najbolji ljudi na svetu, ljudi koji su velikodušni i uvek spremni da pomognu jedni drugima, ljudi koji su gostoljubivi, po tome smo naročito poznati, zato stranci i dolaze da posete našu zemlju i ponovo joj se vraćaju. Vredni ljudi koji su ceo život naučeni da se bore i stvaraju što više i bolje. Moja domovina je zemlja u kojoj se pije šljivovica, uveliko poznata u celom svetu, jedu se kajmak, džem od malina i ajvara, kojima stranci napune svoje torbe u povratku sa putovanja. Moja je domovina zemlja koja ima puno običaja i koja se trudi da te običaje sačuva od zaborava, zemlja u kojoj se igra folklor.
Možda nije najperspektivnija i najbogatija na svetu, ali moja domovina ima svoju dušu, svoju bogatu i jedinstvenu prirodu i ljude koji je krase i zato je mnogo volim i uvek će biti prva u mom srcu.

Moja domovina – drugi sastav

Dom je tamo gde su porodica i ljubav, a domovina mesto u kojem si rođen, predeli koji ga okružuju i ljudi koje svakog dana srećeš i sa kojima živiš. I nije važno kakvi smo ljudi, jesmo li bogati ili siromašni, ružni ili lepi, jedno nam je zajedničko, a to je naša zemlja. Zemlja kojom treba da se ponosimo, koju treba da volimo, čiju istoriju treba da znamo i običaje negujemo i poštujemo.
A moja domovina, ona je po svemu tome posebna i jedinstvena. Ovde ćete sresti ljude koji će vam uvek pomoći, ma kakva vas nevolja zadesila. Ovde ljudi mnogo rade, a malo zarađuju, a pored svih problema uvek uspevaju da ostanu pozitivni, vedri i nasmejani. Ovde se ljudi druže i poštuju, šale i vesele. Ovde ljudi igraju i pevaju i uvek su gostoljubivi. Ovde će čovek podeliti zadnji komad hleba sa vama. Eto, to je moja domovina, zemlja dobrih, vrednih, lepih i pametnih ljudi i ne samo to, ona je još više od toga. Moja domovina je riznica bogate istorije, raznovrsne kulture i umetnosti, jedinstvenih običaja i tradicije. Ovde se kultura stvarala i istorija pisala vekovima u nazad. I zbog svega toga treba da čuvamo našu kulturu i tradiciju, da je čuvamo od zaborava i onoga što budućnost donosi. To je naš zadatak koji se prenosi generacijama s kolena na koleno.
A nećete ovde naći samo dobre ljude, već možete i videti mnogo toga. Priroda nije štedela, dala nam je najlepše planine, brda i ravnice, reke i jezera. Na planinama ćete se nadisati svežeg vazduha i nagledati jedinstvenih pejzaža kao sa najlepših slikarskih platna. Kuda god da krenete, videćete nešto jedinstveno i neponovljivo. Ako se uputite u ravničarske krajeve, videćete bogatu i plodnu zemlju, pogodnu za uzgajanje pšenice, ječma, kukuruza. Videćete ogromne vinograde i voćnjake. Svu tu lepotu i prirodu prececaju reke svojim koritima, a u našoj zemlji izvire i kroz nju protiču najlepše reke koje nas spajaju sa zemljama u okolini. Gradovi su nikli širom moje zemlje. I svaki je poseban na svoj način. Svaki nudi nešto posebno i jedinstveno zbog čega će vam ostati uvek u sećanju i želećete ponovo da mu se vratite.
Svaki kutak moje domovine ima svoju priču, svoju pesmu, svoju dušu. Moja domovina diše sa svojim sunarodnicima, pati i peva sa njima. Moja domovina širi ruke i pruža dobrodošlicu svakome ko u nju svrati. Ona je zemlja raznih naroda i narodnosti, u njoj ima mesta i ljubavi za sve. I svako ko je zavoli i prihvati može je doživeti kao svoju domovinu.
I kada bih obišao i video sve zemlje ovog sveta, opet bi ovo bila moja domovina, za mene najlepša i najbolja na svetu. I kada bih morao da odem, uvek bih želeo da joj se vratim, a znam da bi i ona mene čekala.