U ovom članku se nalaze dva sastava namenjena učenicima srednjih škola, a govore na temu Ljubav. Prvi sastav namenjen je učenicima, dok je drugi namenjen učenicima. U oba sastava prikazana je ljubav kao osećanje koje se javlja između mukarca i žene (dakle nije generalno pisano o ljubavi prema svemu što čovek može voleti, nego baš o toj). U oba sastava je pokušano objasniti i definisati ljubav na različite načine i u oba sastava je ona prikazana kao neko tužno, bolno iskustvo, ali nije patetično iako je u drugom sastavu tuga zbog neuzvraćene ljubavi daleko veća. Ono što je važno jeste da oba sastava nose pouku da ne treba gubiti veru u ljubav i da se nikad ne zna kada ona može zakucati na naša vrata.
LJUBAV SASTAV
Bez boje, ukusa i mirisa. Nevidljiva i neuhvatljiva. Deljiva i nedeljiva, sebična i gorda. Odvažna, snažna. Ljubav.
Simbol za sreću, za uspeh, za ispunjenost, neusamljenost i sigurnost. Ne traži mnogo, a kat kad uzima previše. I slepa i luda. I mladalačka i staračka i dugovečna.
Ne treba je objašnjavati, treba je doživeti. Ne može se pomirisita, ali se da nanjušiti, ne može se dodirnuti, ali se može osetiti, ne može se uhvatiti, ali se može zagrliti. Ljubav. U svim oblicima, u svim stanjima, u svi preprekama. I život i smrt i rađanje i umiranje. I sve su slične i sve su različite, posebne, jedinstvene, neponovljive. O, kako tužnih ljubavi ima, a koliko tek tragičnih, a onih nesuđenih, a onih neodsanjanih, a onih dalekih, pa i onih zaboravljenih.
Ljubav je prvi udah i prvi šapat i prvi stihovi i prve reči i prvi koraci i prvi pogled i prvi san i prva suza i prvo peckanje srca. I brži otkucaji i otežano disanje i drhtavica i svrab i leptirići u stomaku, nesanica.
Ljubav je susret, pogled i reč, ritam, muzika, bat tvojih korak i išćekivanje tvog dolaska. Ljubav su tvoje oči i smeh koji je moje svetlo na kraju tunela. I to što se golicaš po tabanima i to je ljubav. I naš odlazak u bioskop kada si sama pojela sve kokice i najglasniej plakala na kraju filma i to je ljubav. I svađa i ljubomora. I tvoja kosa u vetru i miris hodnikom kad prođeš i tvoj bes i ljutnja i tvoja usna koju grizeš kada si nervozna. I tvoje nejavljanje i obrisane poruke i propušteni pozivi. I orhideje koje prezireš su ljubav i alergija na orašaste plodove je ljubav. I knjige koje si uzimala od mene i koje koje sam ja uzimao od tebe i to je ljubav. I cigarete koje krišom pušimo posle škole i tvoja teksas jakna. I bezbroj napisanih, pa obrisanih poruka i beskonačaan broj tvojeg nepojavljivanja na zakazanom mestu u dogovoreno vreme. Bezbroj zgužvanih karata za pozorište. I tvoj odlazak, u drugi grad. I tvoje „pisaću“ a ne pišeš, i to je ljubav. Ljubav, koja tupim nožem zariva u meso moga tela i tim istim nožem pritiska mi grkljan. Davi me, guši, uvlači. Opirem se. Štitim se. Štitim tebe od takve tebe i pomisi da si takva. Ne, nisi ti. Ljubav je. I to što gledam kroz prozor svoga stana i to što prolazim tvojom ulicom, ljubav je.
„O, kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima.“
LJUBAV SASTAV IZ SRPSKOG (DRUGI SASTAV)
Otkrila sam da je skoro sve što je napisano i što sam pročitala o ljubavi tačno. Šekspir je rekao: „Putovanja se završavaju susretom ljubavnika.“ Kakva izuzetna misao, nisam doživela ništa ni slično tome, nadam se da nekada u budućnosti hoću, ali želim da verujem da Šekspir jeste, jer samo bi onda to imalo smisla.
Verovatno o ljubavi razmišljam više nego što bi trebalo za svoje godine. Zadivljuje me njena moć da menja i definiše naše živote. Šekspir je rekao i da je ljubav slepa. To je nešto što iz svog iskustva znam da je istina. Nikada neće nečije mane biti dovoljan razlog da prestanemo da volimo, iako bi možda trebalo. Za jedne, prilično neobjašnjivo, ljubav bledi. Posle godina i godina veze, braka, ona više nije kakva je bila na početku, postavlja se pitanje je li to onda uopšte i bila ljubav, jer ona, takva kakva jeste, trebalo bi da ostane u punom svm sjaju i da se ne menja kroz vreme, samo da se umnožava i širi.
Za druge, ljubav je jednostavno izgubljena. Onaj koga smo silno voleli, naprosto više nije sa nama, mada se ne zaboravlja, jer istinska ljubav odoleva zaboravu.
Naravno, ljubav može i da se nađe, sasvim slučajno, čak i za samo jedan dan. Kada vas neočekivano privuku nečije oči ili osmeh ili harizma, na putovanju, na letovanju, u pekari, u gradskom prevozu. Na raznim se mestima ljubavnici sreću, biće da je Šekspir imao pravo.
Eh, ali tu je još jedna vrsta ljubavi, ona najsurovija, koja takoreći skoro da ubija svoje žrtve. Zove se neuzvraćena ljubav. Za to sam stručnjak. Većina ljubavnih priča je o onima koji se zaljube jedni u druge, ali šta je sa nama ostalima? Šta je sa pričama onih koji se zaljube sami? Mi smo žrtve jednostrane veze. Mi smo ukleti među zaljubljenima, nevoljeni, povređeni koji hodaju, hendikepireni bez prava na parkiranje. Da, slušate jednu, baš takvu osobu. Ja dobrovoljno volim jednog dečka, više od dve bedne godine, najgore u mom životu. Najgori praznici, najgori rođendani, novogodišnje večeri u suzama, sa uvek istom željom koja se ne ostvaruje i čini se da nikada neće. Te godine zaljubljenosti su najmračniji dani mog života, i to samo zato što sam ukleta da volim dečka, koji me ne voli i nikada neće. Pobogu, čim ga ugledam, srce lupa, grlo se suši i ne mogu da gutam. Uobičajeni simptomi. No, ipak verujem i ne gubim nadu da ću se od ove ljubavi izlečiti i da ću jednog dana i ja imati tu iskrenu, veliku ljubav, koja traje kroz vreme i godine, koje ne ostavlja tako lako, ne gubi i ne zaboravlja. Možda je nađem baš na nekom svom putovanju u budućnosti.
[…] Ljubav sastav za srednju skolu […]