U ovom članku nalaze se dva sastava na temu Kako sam provela zimski rasput, mogu se iskoristi i na temu kao sam proveo zimski raspust, samo što je onda potrebno prebaciti i pisati sve u muškom rodu. U oba sastava je dat opis kako se provodi vreme sa porodicom dok su praznici i dok traje raspust. Prvi se čak može koristiti i na temu Zima sa mojom porodicom ili Praznici u krugu porodice recimo. Oba sastava su pogodna za učenike petog i šestog razreda i svako neka izabere sebi onaj koji mu više odgovara

Kako sam provela zimski rasput

Zima polako odlazi, a raspust se uveliko završio i školsko se zvono oglasilo. Sve što je lepo, kratko traje, pa tako i zimski raspust, ali makar je bio zanimljiv i uzbudljiv.
Za praznike smo išli kod bake i deke i tamo smo boravili nekoliko dana. Tamo su bili tetka i ujka sa svojim porodicama, samim tim i moje sestre i braća. Kuća je bila puna dece, smeha, radosti i veselja. Tih nas je dana vreme poslužilo i sneg obradovao, pa smo dosta vremena provodili izvan kuće. Prvog dana kada je sneg napadao otišli smo, razume se na grudvanje, bilo nas je četriri devojčice i dva dečaka, pa smo se podelili u grupe. Izgradili smo zaklone od snega, svaka grupa za sebe, napravili municiju, odnosno grudve i započeli borbu. Kasnije su nam se i stariji pridružili, pa je bilo mnogo smešnije i zabavnije. Uveče, kada smo ušli u kuću, čekali su nas mirisni kolačići s cimetom i topao čaj, koje je baka pripremila za svoje unučiće s puno ljubavi. Sledećeg dana smo svi zajedno otišli na sankanje. Desetak minuta hoda od bakine i dekine kuće, nalazilo se neko brrdo, breg, uzvišica, pogodno za sankanje i tamo su se mama, tetka i ujka sankali kao deca. Tata i ja smo bili na jednim sankama, a mama i sestra na drugim. Sankali smo se nekoliko sati, dok se nismo umorili, jer ići sa sankama uz brdo, nije ni malo lak posao. Ponovo su nas čekali kolačići sa kokosom i čaj. Uveče bismo se svi okupili oko kamina, sedeli i pričali svoje priče sa bakom i dekom. Roditelji bi radili nešto svoje, a mi deca smo sedeli oko vatrice i slušali kako ona pucketa, deka bi nam prepričavao svoje događaje iz detinjstva. Tih dana i večeri, kada bismo odmarali od zimskih igrarija, igrali bismo neku društvenu igru. Ili bismo igrali čoveče ne ljuti se, gde je moja sestra uvek gubila i ljutila se ili bismo svi zajedno sa bakom i dekom sklapali ogromne puzle na kojima su se nalazili najlepši gradovi. Smeh i ljubav širili su se bakinom i dekinom velikom kućom, i svaki smo trenutak iskoristili da se što bolje i više zabavimo i družimo. Uveče bismo se ušuškali u topao i mekani krevet, mama bi nam ispirčala neku bajku, više zbog moje sestre, nego zbog mene i onda bismo zaspali s uzbuđenjem kakva nas avantura čeka narednog dana.
Najlepše je vreme provedeno sa porodicom, dok traju praznici, još ako nema škole, to je naročita milina.

Kako sam provela zimski rasput (drugi sastav)

Svake godine kada dođe zimski raspust, posle praznika, mama, tata brat i ja odemo na neku planinu na zimovanje. Tradicionalno sa nama na putovanje odlaze i moj strica i njegova deca i žena. Bude to jedno pravo porodično putovanje, gde svako ima svoje društvo, mama strinu, tata strica, a ja svoju braću.
Na planini je zima oštrija, pa pakovanje stvari za put ume i da potraje, treba strogo voditi računa da se spakuju svi džemperi, šalovi i kape, da se nijedan ne izostavi, kako bi nam bilo lepo i toplo. Obavezno pakujemo i skije i sanke. Svake godine, tata se sa stricem i braćom skija na stazi. Žičarom se popnu do vrha staze, a skijama spuštaju. Ja ostanem sa mamom i strinom u podnožju i pijemo čaj u obližnjem kafiću.
Kada priroda obuče svoje bele bunde i pokrivače, naročito na planini, ona bude posebno lepa. Sve je u nekim belo-plavim bojama, idilično i nežno poput pahulje. Dovoljan je odmor i uživanje sedeti pored tople vatre i posmatrati prirodu u belom ruhu. Međutim, na planini nam je svaki trenutak ispnjen i dobro organizovan. Ujutru kada ustanemo, svi se dobro najedemo, da bismo imali dovoljno snage. Posle doručka sledi oblačenje kompletne zimske opreme i onda odlazak na sneg. Tada počinje pravo uživanje za nas decu. Beskonačan broj puta se spustimo sankama sa vrha staze. Ove godine smo iznajmili i jednu veliku gumu za sankanje. Seli smo svo četvoro u nju i bilo je sjajno! Leteli smo velikom brzinom, a guma se sve vreme okretala, tako da je užitak bio mnogo veći nego spuštanje na običnim sankama. Drugog dana smo otišli do ski staze. Vožnja žičarom je nešto neverevoatno i prelepo i to treba da iskusi svako bar jednom u životu. Pogled ide u neogled i ne može uhvatiti kraj, sve je pod debelim snežnim pokrivačem, smao se smenjuju visine vrhova planina i bregova, teško je taj pogled i opisati, to treba doživeti i videti. Tog drugog dana učila sam i ja da skijam. Iako sam se isprva plašila, braća su me na kraju nagovorila. Stala sam na skije moje veličine i čekala sam kad ću napraviti špagu na snegu. Tata mi je pomogao da održim ravnotežu na skijama, naravno, pala sam nekoliko puta, ali sam isto tako uspela i da napravim prve pokrete. Sledeće zime ću moći i ja na skijanje sa njima. Večernje šetnje bile su poput prolaska kroz bajku.
Mesečev sjaj padao je na snegom pokrivene staze i jelke i davao im srebrnkastu boju. Trebalo je voditi računa o putanji kretanja, jer je sneg vejao i vejao i tragovi se nisu dugo zadržavali na stazi. Mi smo ostavljali tragove svojih cipela na snegu kako bismo videli ko ima ceće stopalo i lepšu šaru. Grudvali smo se, pravili velikog Sneška Belića i male anđele na snegu. Skakali smo u sneg i imali osećaj da skačemo u nešto mekano i paperjasto.
S vremena na vreme, vratili bismo se u hotelsjku sobu da s eugrejemo i okrepimo čajem. Tada bismo igrali karte, pili toplu čokoladu, braća su pričala strašne i smešne priče i svi smo se lepo zabavljali. Ostali smo nekoliko dana na planini, a onda je došlo vreme za povratak kući.
Tako se moj zimski rasput lepo i brzo završio.