Izmišljena priča – prvi sastav
Svako od nas ima neku neostvarenu želju o kojoj neprestano mašta. Svaki novi dan je prilika da se približimo svojim snovima i željama i zbog toga treba verovati u njih. Oduvek sam voleo da provodim vreme kraj reke sa svojom porodicom. Kada sam kraj reke tada uživam u prirodi, razgledam okolinu i naravno pecam. Pecanje je za mene prava avantura, nešto što me uzbuđuje i što me čini srećnim. Moja želja da upecam nešto veličanstveno navela je da mom drugu ispričam jednu priču koju sam izmislio i veoma mi je drago što ću tu priču podeliti sa vama.
Bilo je proleće, priroda je oko nas igrala svoj cvetni ples, sve je mirisalo i u vazduhu se osećala sreća. Oduvek sam voleo proleće, to je moje omiljeno godišnje doba, jer tada se sve raduje i sve je puno života. Tog dana sam se igrao sa mojim drugarima, igrali smo fudbal i međusobno se takmičili. Trčali smo po ceo dan i nikada nam nije bilo dosadno, uvek smo pronalazili način da svaku igru učinimo zabavnom. Kada je lepo vreme, volim da budem napolju i da uživam u lepoti svega što me okružuje. Dok smo se igrali, u jednom trenutku čuo sam glas mog deke. Rekao je da na trenutak ostavim igru i da dođem kod njega. Nije mi bilo drago da ostavim fudbal i drugare, ali sam nekako otišao do njega. Rekao mi je da danas nema nikakvog posla i da bi hteo da sa mnom provede dan kraj reke. Sa oduševljenjem sam prihvatio taj njegov predlog, odmah sam pohitao njemu u zagrljaj. Ni u jednom trenutku nisam mogao da sakrijem radost, na mom licu blistao je osmeh koji je govorio više od hiljadu reči. Obožavam reku i svaki trenutak proveden kraj nje za mene je pravo uživanje. Najviše volim da na reci pecam, ali kada je leto često se i kupam na njoj. Kraj nje sam proveo svoje najlepše dane u životu, reka je za mene skrovito mesto koje mi donosi radost i sreću. Odmah sam upitao deku da li ćemo da pecamo i da li mogu da ponesem svoj štap. Kada sam ga to pitao, tuga je ušla u moje srce, setio sam se da je moj štap polomljen, jer sam slučajno stao na njega. On je obrisao suze sa moga lica i rekao mi da ne brinem. Predložio mi je da mi on napravi štap od jednog malog pruta i da će to biti najbolji i najlepši štap na svetu. Gledao sam kako njegove vešte ruke skidaju koru sa drveta, moj deka je imao želju da me učini srećnim i zbog toga je davao sve od sebe da mi napravi štap za pecanje. Nestrpljivo sam čekao da moj štap bude gotov, bio sam uzbuđen i samo sam čekao trenutak kada će štap biti gotov. Vreme je brzo prošlo i deka me je pozvao da vidim štap. Rekao mi je da zažmurim i ispružim ruke. Kada sam otvorio oči ugledao sam najlepši štap na svetu, sve na njemu bilo je lepo i simpatično. Na štapu je bila udica koju je deka napravio od gvožđa i rekao je da ćemo tom udicom upecati najveću ribu na svetu. Posle toga, polako smo krenuli ka obali, reka nije bila daleko od naše kuće, tako da smo veoma brzo stigli. Na obali nije bilo nikoga, oko nas su bila drveća u čijim su se krošnjama nalazile ptice koje su svojim cvrkutom milovale naša čula. Rekao sam deki kako odmah želim da pecam i da mi je to veoma zanimljivo. Deka je rekao kako prvo treba da pronađemo dobar mamac kojim ćemo uhvatiti našu ribu. Zavirio je pod jedan kamen i ispod njega je pronašao crva. Odmah smo ga stavili na udicu u nadi da ćemo njime upecati nešto što će očarati sve. Voda je bila nemirna i uzburkana, rečni talasi su se ređali u veoma skladnom ritmu. Nisam više želeo da čekam, zabacio sam štap i gledao sam kako se prave krugovi u vodi oko moga mamca. Moj deka je rekao kako moram izgovoriti tajne reči ako želim da upecam najveću ribu na svetu. Prišao mi je i šapnuo reči koje sam kasnije glasno rekao. Vetar je nežno lepršao po lišću i travi, nebo je bilo vedro bez ijednog oblačka. Strpljivo sam čekao da riba uzdrma moj štap, nisam gubio nadu i verovao sam u dekine reči. Zagrlio sam svog deku i rekao sam mu da sam presrećan što je tu sa mnom i što zajedno provodimo vreme. Zahvalio sam mu se što mi je napravio najlepši štap koji sam ikada video. On je rekao da je moj štap čaroban i da sa njim možemo uloviti šta god poželimo. Taj naš zagrljaj prekinule su vibracije koje su tresle moj štap. Čvrsto sam ga stegnuo rukama i nisam dozvolio da mi ispadne iz ruke. Deka mi je pomogao i zajedno smo vukli štap ka obali. Riba koju smo ulovili je bila veoma teška i nestvarna. Zajedničkim snagama smo uspeli da je izvučemo, njena jarka svetlost obasjala je naša lica. Oboje smo znali da je to zlatna ribica i nismo verovali svojim očima. Ona je rekla da će ispuniti sve naše želje, a mi smo u tom trenutku bili veoma zbunjeni. Rekla je kako nju može uloviti samo dečak koji je dobar i koji ima čarobni štap za pecanje. Rekli smo joj svoje želje, ona je rekla da će ih ispuniti samo ako je vratimo natrag u vodu. Polako smo je uzeli u svoje ruke i vratili u vodu, u tom trenutku naše želje su zaista postale realnost.
Bilo mi je veoma interesantno dok sam mom drugu pričao ovu priču i nadam se neće ljutiti što sam sve ovo izmislio. Hteo sam da budem zanimljiv i da privučem njegovu pažnju, ali istina je da volim pecanje i da uživam u njemu. Voleo bih da nekada zajedno odemo na pecanje i da se kraj reke lepo družimo i zabavljamo. U mojoj izmišljenoj priči skrivene su sve moje želje i snovi i iskreno se nadam da vam se sviđa.
Izmišljena priča – drugi sastav
Nije lepo lagati drugare i svoje najbolje prijatelje, ali ponekad imamo želju da budemo u centru pažnje i tada često izmišljamo neke neverovatne stvari. U toj igri trudimo se da budemo što više maštovitiji i kreativniji kako bismo pridobili što veću pažnju onih koji slušaju našu priču. Ovo sam uradio samo jednom i shvatio sam da to zaista ne donosi ništa dobro. Jednom prilikom sam mom drugu ispričao jednu fascinantu priču kojom sam želeo da ga zasenim i oduševim. Priča je veoma zanimljiva i drago mi je što ću je podeliti sa vama.
Dan je bio savršen, plavetnilo neba milovalo je moj pogled, ptice su nadletale svoja gnezda i pevale najlepše pesme. Sunce je sijalo punim sjajem, poneki oblak se pozdravi sa njim i nastavi svoj put. Bilo je leto, sve je blistalo i ljudi su bili veoma srećni. Voleo sam da provodim dane u svom dvorišti, igrajuće se igara koje su poznate samo dečijem svetu i razumu. Naše dvorište oduvek je predstavljalo za mene mesto koje je namenjeno igri i uživanju, njegova skrovitost je često budila moju dečiju maštu. Dvorište je bilo veoma veliko, ogromno prostranstvo po kome sam stalno trčkarao. To naše dvorište bilo je pravi primer jednog seoskog dvorišta, svaka stvar bila je na svom mestu i sve je imalo smisla. U samom uglu našeg dvorišta nalazila se mala i skrovita bašta koja je za mene bila skriveno kraljevstvo. Bašta je zaista bila lepa, bila je obojena raznim bojama, u njoj su bile razne voćarske i povrtarske kulture u kojima sam beskrajno uživao. Često sam dolazio u nju samo da uberem mlade, tek sazrele kajsije koje su bile neopisivog ukusa. Svaka biljka u njoj za mene je predstavljala pravo bogatsvo, svako stablo je imalo svoj život i neku svoju životnu priču. Svoje slobodno vreme sam najčešće provodio u njoj, voleo sam da u hladu razapnem svoju ležaljku i da uživam u svemu što je oko mene. Takav prizor me je beskrajno radovao i moje srce je u tim trenucima bilo ispunjeno toplinom. Jedva sam čekao da završim sve obaveze koje sam imao i da odem u baštu kako bih se odmorio i opustio. Zajedno sam odrastao sa njom, ona je bila moj prijatelj, zajedno smo prolazili kroz život i sve svoje tajne sam delio sa njom. Ona je bila moje tajno i skrovito mesto, mesto gde mogu da uživam u mašti i sanjarenju. Jednog dana, kada sam se vratio iz škole i završio domaći zadatak, otišao sam u baštu da se igram. U bašti sam pravio razna skrovišta od pruća u kojima sam se satima krio. Tog dana sam želeo da napravim malu kućicu za ptice koje su svakodnevno posećivale našu baštu. U okolini sam tragao za nekim drvenim delovima koj bi mi pomogli da napravim konstrukciju same kućice. Odlučio sam se da kasnije kad napravim kućicu u njoj stavim slamene travčice i grane i da na taj način napravim gnezdo pticama. Od drvenih daščica iz dvorišta napravio sam kućicu, ostalo mi je bilo samo da pronađem neke grančice za gnezdo. U bašti sam tragao za tim grančicama, i kako sam podigao jedno omaleno drvo, ispod njega bio je jedan mali cvet maslačka. Sakriven od sunčevih zraka, usamljen na dnu bašte, ispod drveća i šiblja stajao je mali i sićušni maslačak. Njegova lepota me je očarala, cvet je bio izuzetno nežan i lep, u tom trenutku ništa lepše nije postojalo od njega. Prišao sam malo bliže njemu, hteo sam da ga pomirišem i da vidim da li je njegov miris poseban. Kako sam približio cvet sebi, učinilo mi se da iz njega čuju neki glasovi. Malo bolje sam pogledao cvet, želeo sam stvarno da vidim šta se to dešava u njemu. Iznenada, iz cveta je izašao jedan mali patuljak čije dimenzije su bile manje od dimenzija ovog cveta maslačka. Taj prizor me je veoma zaprepastio, bio sam iznađen, a u isto vreme i uzbuđen. Rekao je kako on živi sa svojom braćom u ovom malenom cvetu. On je nekada živeo u jednoj čudesnoj bajci, ali je mala devojčica koja je čitala tu bajku zaboravila knjigu tu negde u blizini i on je morao da sa svojom braćom pronađe svoj novi dom. Njegova tužna i dirljiva priča razdragala je moje nežno i osetljivo srce. Rekao mi je da ne brinem, da je sada sve u redu i da su on i njegova braća zaista srećni. Pitao me je da li hoću da si njime pođem u njegov svet, želeo je da mi pokaže svoj dom, rekao je i kako u cvetu ima jedna lopta koju želi da mi pokloni. Bilo mi je zadovoljstvo da pođem sa njim i da vidim taj tajanstveni svet malih patuljaka. Uhvatio me je za ruku i rekao mi je da nežno rukama dodirnem stablo maslačka. Kako sam to uradio, odjednom smo se našli u njegovom bajkovitom svetu. Sve oko nas je bilo tako lepo i impresivno, kao u najlepšoj bajci. Pokazao mi je svoju kućicu koja je napravljena od cvetova raznih biljaka, u toj kućicu su bila njegova braća koja su mu pomagala u svim poslovima koje je radio. Pokazio mi je svaki predeo u kome on boravi i zaista sam bio oduševljen svime što sam video. Kraj jednog starog drveta ugledali smo jednu malu loptu koja je bila ukrašena šarenim kružićima. Rekao mi je da je to poklon za mene i rekao je da potrčim ka njoj i da je uzmem. Poslušao sam ga i pohitao ka lopti, kako sam je uzeo u svoje ruke, odjednom sam se vratio u moju baštu. Bio sam srećan što sam upoznao mog malog prijatelja patuljka, pokrio sam njegov cvet drvećem da ga ne bi niko uznemiravao.
Ova moja izmišljena priča je svojim sadržajem oduševila mog druga i rekao je da mu se zaista sviđaju moje priče. Oduvek sam voleo bajke i njihov magični i tajanstveni svet oduvek me je privlačio. Mašta mi je pomogla da sastavim ovu priču kojom sam hteo da oraspoložim mog prijatelja. Ovom pričom sam hteo da pokažem svoju maštu i kreativnost i nadam se da vam je bilo interesantno dok ste je čitali.
