Omiljeni član moje porodice

omiljeni clan moje porodice sastav iz srpskog jezika

U ovom članku nalaze se dva sastava na temu Omiljeni član moje porodice. Oba su prilagođena učenicima petog razreda, naravno mogu ga i ucenici iz ostalih razreda koristiti. Prvi sastav pogodan je za učenice,jer je napisano u ženskom rodu sve, tetka je omiljeni član, a drugi može da bude pogodan kako za učenika, tako i za učenicu, omiljeni član je deka i sastav je dosta univerzalan. Mogu se izmeniti imena, osobine, odlike, sve što treba, kako bi se sastav prilagodio onome ko ga piše i bio verodostajan, ukoliko autor želi da sve bude realno i istinito.

Omiljeni član moje porodice

Moju veliku porodicu čine moji baka i deka, mamini roditelji i drugi baka i deka, tatini roditelji, zatim moja tetka, tatina mlađa sestra i moj ujak, mamin stariji brat. Pored njih, tu su naravno moji mama i tata i moj mlađi brat, ali od svih njih, najviše volim moju tetku.
Moja tetka se zove Sneža, ima 30 godina i drži frizerski salon. Moja tetka je visoka i mršava, ima dugu smeđu talasastu kosu, krupne crne oči i dečji osmeh. Uvek je naparfemisana, lepo obučena i doterana.
Tetka je moja druga mama, moja najbolja drugarica, njoj mogu da kažem sve moje tajne i probleme i nikad me neće odati. Uvek me štiti kada me mama i tata grde i ja sam njena mezimica, od svih u porodici i ona mene najviše voli. Tetka i ja provodimo mnogo vremena zajedno. Kad god ima slobodan dan i ne radi, tetka iskoristi da provede vreme sa mnom. Nas dve redovno odlazimo u kupovine. Zajedno jedna drugoj dajemo modne savete i govorimo šta valja, a šta ne, čitave sate provedemo u kabinama isprobbavajući raznorazne kombinacije i to traje dok nas tata ne pozove da čuje gde smo se zadržale. S tetkom se i doterujem, ona me pušta da lakiram nokte i koristim njenu šminku, ali samo jednom nedeljno, kad prespavam kod nje, jer mi mama ne dozvoljava da se šminkam. Nekad mislim da je moja tetka dete kao i ja i da još uvek nije odrasla. A to kažu i moji deda i tata. Tetka pristaje da se igra sa mnom, da se prerušavamo, da se pravimo da smo dame na čajanci i mnogo toga. Nikad nam nije dosadno kada smo zajedno i uvek ima vremena za mene.
Pored toga, tetka je osoba kojoj mogu prvoj da kažem sve, bez stida i srama. Njoj sam rekla kad sam se prvi put zaljubila i njoj se obratim svaki put kad me nešto muči i kada sam tužna, a ona se uvek trudi da pronađe prave reči za mene, da me uteši i oraspoloži. Jednom nedeljno ostanem kod tetke da prespavam, tada napravimo pidžama parti, obučemo pidžame, nalakiramo nokte i onda uz kokice i čaj gledamo neki film, jedan od onih koje tetka naziva ženskim. Tetka mi uvek pravi frizuru, gde god da idem, moja frizura je najlepša, samo zato što je moja tetka napravila. Često joj budem lutka na kojoj isprobava sve nove ideje i frizure.
Pored svega toga, moja tetka je dobar čovek, koji svima želi da pomogne kad god može. Nije sebična, sa svima hoće da podeli. Duhovita je i šaljiva, uvek vedra i nasmejana i mnogo sam srećna što je imam.

 

Sastav moj deda (drugi sastav)

Kažu da je porodica najveće bogatsvo, koliko sam ja onda bogat, s obzirom na to da je moja porodica ogromna. Mamini roditelji žive na selu, dok tatini roditelji žive u gradu. Osim baka i deka, imam i strica i strinu, ujku i ujnu i njihovu decu i naravno, moju mamu i mog tatu, ali od svih njih najviše volim mog dedu, maminog tatu!
Moj deka je najbolji čovek kog sam ikada sreo, njega vole svi unuci, sva komšijska deca i svi prijatelji. Moj deka je uvek spreman da pomogne svima, da sa svakim porazgovara i da svakog sasluša. Njegovo ime je Rade i on ima 65 godina. Nekada davno radio je kao pilot u vojsci, sve dok se nije penzionisao. Pod stare dane zasadio je voćnjak šljiva, jabuka i kajsija, pa vodi brigu o vojim voćkama i nama unucima. Kod bake i deke na selu provodim svaki drugi vikend, praznike i raspuste. Sa dekom nikada nije dosadno. Leti, kada je lepo i toplo, obavezno odlazimo na kampovanje. Ponesemo hrane za tei dana, jedan šator i onda odemo u šumu da kampujemo. Tada istražujemo šumski svet i prirodu, pravimo se da smo istraživači. Leti odlazimo i na pecanje. Ribolov je velika strast u životu mog dede, dok nije dobio nas unuke, baka kaže da je cele dane i noći provodio na reci, sada ode s vremena na vreme, povede nas sa sobom, ne bi li i nama usadio tu ljubav. Odlazak s dekom na pecanje, to je prava mala škola o ribolovu. Deka zna da prepozna ribu, još dok je nije izneo van vode. Pravi je stručnjak za mamce, zna tačno koji mamac kojoj ribi odgovara i naravno u koje vreme treba doći i pecati. Deka ima svoje male rituale, recimo, ujutru kad ustane popije kafu da se razbudi i rakijicu da bi bio zdrav. Posle toga on ide u kućne nabavke, do pijace i pekare. Onda odlazi u voćnjak kod svojih voćkica. Zaliva ih, čupka, secka, kosi travu voli i brine o njima. Kad obavi jutarnje obaveze, ulazi u kuću da vidi treba li kakva pomoć baki. Deka ima puno prijatelja i svi mu rado dolaze, iako ne može mnogo da im pomogne novčano, kažu da je ono što ih deda posavetuje vrednije od džaka zlata. Moj deda je vrlo mudar, stalno me uči da dobro posmatram ljude i svet oko sebe i da o svakoj odluci dobro razmislim, pre nego što je donesem. A kakvih je sve priča deka pun, to je jedna živa riznica. Zimskim danima, deka nas okupi oko vatrice i krene da pripoveda o tome čega se sve nagledao i šta je sve video dok je vozio helikoptere za vojsku. Često mu baka dobaci iz kuhinje da ne preteruje, a mi svi gledmao u deku ne trepćući. Ima priča koje su smešne, a ima i onih koje su poučne.
Deka Rade je omiljeni član moje porodice. Njega najviše volim zato što je mnogo dobar čovek i riznica mudrosti sa kojim je uvek zanimljivo.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *