U ovom članku vam nudimo dva sastava na temu Prvi sneg. Sastavi su namenjeni ulenicima petog i šestog razreda. U sastavima su opisani ushićenje i radost onoga koji piše zbog snega. Sve to asocira na pravu zimu i na sve zimske čarolije. Sastave mogu koristi i mlađi učenici, tako što će ga skratiti i izmeniti, pojednostaviti, pa neka se obrate svojim roditeljima za pomoć oko toga. Sastave možete i kombinovati, kratiti, produžiti, šta god želite, a najbolje je da ih iskoristite ovakve kakvi jesu, jer smo ih zato za vas i napisali.

Zima sastav

Još uvek sam pospan, mrzovoljno se dižem iz kreveta, trljam oči. Danas je petak. Jedino što me raduje. Polako sam otvorio oči i ugledao zamaglenje prozore. O ne, pomislih, još jeda hladan i grozan dan. Rado bih prespavao, ne samo ovaj dan, nego i celu zimu.

Majka me već zove da siđem, sigurno misli da se još uvek nisam probudio. Doručak je spreman, miris čaja se širi. Silazim i dalje mrzovoljan. „Hej, pa ti nisi video?“ upita me majka, „pao je sneg preko noći“ pogledaj. U trenutku se moje raspoloženje menja i ja trčim ka prozorima, ali toliko su zamagljeni da se ništa ne vidi, trčim ka vratima, otvaram ih. Aaaa, sneg! Zaista je pao! I već se stvorio debeli sloj, moraće da se očisti prilaz kući inače će nas zatrpati i nećemo moći da izlazimo, ali moje oduševljenje raste kao hleb sa kvascem.

Ushićeno se oblačim, navlačim čizme, jaknu, kaput, šal i rukavice i jurim ka školi. Danas je petak, sutra je subota i sutra nema škole, a pao je sneg i to znači samo jedno: avanturaaaa.

Na putu do škole posmatram moj kraj i ulice. Koliko se samo promenio njihov izgled u ovom zimskom ruhu. Gotovo su neprepoznatljive. Sve izgleda kao u bajci. Krovovi su potpuno beli, jedino što se vidi su antene na kućama i dimnjaci iz koji neprestano izlazi dim.

Srećem bake i deke, malo mrzovoljnije nego ja što sam bio, razumljivo, njima ovo vreme ne ide na ruku, idu pognureni poput pingvina. A ima i onih baka i deka koji vuku svoje unučiće na sankama dok oni razdragano mašu rukicama. Tako sam se i ja nekada radovao, ni danas se ne radujem ništa manje, samo što me više niko ne vuče na sankama, već se sam spuštam.

Jedva čekam da se završi ova školska nedelja i da sutra, čim svane dan sa svojim drugarima odem na breg gde ćemo se spuštati. Siguran sam da će moja sestrica tražiti da sa njom pravim Sneška Belića, kao i svake godine, najpre ću negodovati, ali posle ću rado prihvatiti i zajedno se sa njom smejati i šaliti dok neko od nas ne upadne u sneg.

Uveče, kad dođem sa sankanja, onda ću se smestiti pored vatre i ogrejati se, piću čaj i jesti keksiće koje će mi mama spremiti sa puno ljubavi. Iako sam kroz sve ovo mnogo puta prošao i svake godine je isto, ipak se uvek radujem i nikada mi ne dosadi.

Šta je zima, ako nema snega.

PRVI SNEG

Te je večeri duvao jak i hladan vetar i izgledalo je kao da se sprema neko nevreme. Mrak je odavno pao, ali je nebo gorelo, iako je sunce kad otkad zašlo. Čini se da će biti kakvog nevremena ili oluje, uobičajeno za kraj novembra.

Sutradan su me probudili tihi zraci sunca koji su se napinjali da prođu kroz zavesu u mojoj sobi, a nekakva bela svetlost kao da je dolazila od spolja i činila dan još svetlijim. Prišao sam prozoru, mraz i inje zabeleli su prozor, ali je i prizor bio očaravajuć. Ugledao sam – pao je prvi sneg.

Nije to više tolika radost za mene kakva je nekada bila, polako postajem gunđalo – te hladno je, te mrznu se prsti, te rumene se obrazi, ali svaki prvi sneg mi vrati sećanje na detinjstvo. Čitav raspust kod bake i deke na selu, moj brat i ja, rođaci, drugari iz kraja, otrčimo do pobližeg brda, uzjašemo svako svoje sanke i letimo na njima brzo poput metka. I tako svakog dana, od jutra do mraka, kad moramo da se vratimo kući, gde nas čekaju topli napitak i kolač sa cimetom.

Kao i obično, na televiziji izveštavaju da je sneg ponovo iznenadio sve građane i radnike u gradskoj čistoći zatekao nespremne. Iako su ti dani pred kraj novembra bili znatno hladniji nego inače,prvi sneg preduhitrio je kalendarsku zimu.

Busevi kasne i stvaraju se dugačke kolone automobila saobraćaj se oteano kreće, pa se svima stvara nervoza i  zvuk sirene ne prestaje da radi, jer svi žure i plaše se da će zakasniti na posao.

Najmanja deca iz komšiluka ranom su zoromizletala napolje i napravila prvog Sneška Belića, čujem iz kuće zvuk njihove radosti i uzbuđenja zbog zimskih čarolija i to me vraća u detinjstvo, u dane kada je jedino bilo važno ko će pobediti u ratu sa grudvama, ko će duže izdržati na snegu da se ne smrzne i ne pokvasi.

Sve je zabelelo snegom, crveni crepovi na kućama, betonski krovovi zgrada, grane su se savile od težine snežnog pokrivača koji je pao na njih. Zimska idila, pomislih, dok je sneg počinjao da veje sve jače i jače. Posmatrao sam sev to kroz prozor ispijajući šoljicu voćnog čaja, tad mi se javi ideja – pa nisam ja toliko odrastao da ne mogu da napravim jednog Sneška. Uhvatio sam šal, kapu i rukavice, navukao jaknu i čizme i strčao se niz stepenice. Srebrne, nežne pahilje padale su na sve strane i lepile za jaknu i kapu, a ja sam se pridružio klinčuriji iz komšiluka u njihovim zimskim čarolijama.

Slični sastavi:

• Zima na selu
• Pismeni sastav o letu
• Sastavi zimsko jutro
• Pismeni sastav o prolecu
• Pismeni sastav o prolecu
• Kako sam provela zimski raspust