U ovom članku se nalaze dva sastava na temu Moja porodica/Članovi moje porodice. Sastavi su pogodni za učenike petog i šestog razreda, u ovim primerima su izmišljena imena i zanimanja i svako ih može promeniti i prilagoditi sebi. U prvom sastavu opisana je porodica u širem smislu, pored mame, tate brata/sestre, prikazani su i bake i deke, ujka i tetka. Članovi porodice su samo imenovani, dato je par atributa i zanimanje kojim se bave. U drugom sastavu je prikaza uža porodica, odnosno mama, tata i brat. Pored opisa i zanimanja ispričano je i to kako se provodi vreme sa porodicom. Osim nekih opštih stvari, poput opisa i zanimanja, u ovim sastavima je rečeno i to koliko porodica znači i kakvu vrednost ima, a svako to može promeniti, proširiti ili izbaciti

Moja porodica

Kada bih redom krenuo da pričam o svojoj porodici, priči ne bi bilo kraja, jer je ona, baš kao i svaka porodica, posebna na svoj način. Moju užu porodicu činimo mama, tata, moja mlađa sestra, naš pas Džeki i ja. Mi živimo na petom spratu jednog velikog solitera. Nekoliko ulica od nas žive moji baka i deka, mamini roditelji, a tatini žive na selu. Pored njih, tu su i moja tetka Jela i moj ujka Marko, kao i njihova dece, a moje braće i sestre.
Porodica je najlepše i najvrednije što čovek može imati, nema većeg bogatsva od srećne i zdrave porodice.
Moja mama se zove Milica, ona radi u banci. Uvek sve mora da bude kako mama kaže, ona je u našoj porodici šef. Ona najviše voli cveće i zato nam je stan pun raznoraznog saksijskog cveća. Pored toga, imamo i malu kućnu biblioteku, jer naša mama svoje slobodno vreme koristi da čita. Dok ona čita, tata gleda fudbalske utakmice. Njegovo ime je Đorđe, on radi u fabrici cipela. S tatom možemo sve da se dogovorimo i on je uvek na našoj strani, pa se mama često šali da je on njeno treće dete. S tatom uvek vežbamo zadatke iz matematike, jer je on bio odličan u matematici. Baš kao i moj deda, tatin tata. Deda je u svoje vreme bio nepobediv u šahu, čak je i mene i moju sestru naučio da igramo šah, još uvek nismo tako dobri kao on, jer ga naravno, nijednom nismo pobedili. Njegova žena Živka, moja baka pravi najbolje princes krofne i žerbo kocke, moje omiljene poslastice. Pa to je prste da poližeš. Kad god odemo kod bake i deke na selo, sačekaju nas njene slatke đakonije.
Druga baka, mamina mama, Ceca, svake godine isplete po jedan džemper za mene i moju sestru. I ona voli da čita, u poslednje vreme slabije, kaže da su je stigle godine i da je oćoravila. Mamin tata, deda Mile, stručnjak za politiku, kako ga je tat prozvao samo kuka o malim penzijama i zlikovcima koji mu uzimaju pare, ali pored toga priča najbolje viceve i sa njim se stalno smejemo.
Tetka i ujka žive u drugom gradu, pa se viđamo samo za vreme praznika. Tetka ima butik, tata kaže da se ona ceo život samo modira, a ujka vozi veliki kamion i često je na putu, što je dodatni razlog da se slabije viđamo.
I na kraju, moja mlađa sestra Irena. Njoj nikada ništa ne promiče, u sve se meša i sve mora da zna, ali je u suštini jedna dobra i nasmejana devojčica. I neizostavan u svakoj priči, naš zlatni retriver Džeki. Najumiljatije stvorenje na svetu, moj odan i veran prijatelj.
Eto, to bi bila moja porodica, ista kao i svaka druga, ali opet posebna na svoj način.

Moja porodica – drugi sastav

Kažu da je porodica najvažnija stvar na svetu, da je ona utočište za svakog čoveka i da je treba čuvati, voleti i poštovati. Porodica treba svima da bude na prvom mestu. Moju malu porodicu činimo mama, tata, brat, mačak Gliša i ja.
Najsrećniji smo kada provodimo vreme zajedno i zato se trudimo da se što više družimo. Preko nedelje svako ima svoje obaveze, mama i tata idu na posao, brat i ja u školu, zato se radujemo vikendima, kada svi na okupu.
Moja mama ima kratku plavu kosu i smeđe oči, niska je rastom, brat i ja ćemo uskoro biti viši od nje. Ona se zove Jelena i ona je medicinska sestra. Moja mama je najbolja mama na svetu, uvek je tu za mene i mog brata, da nam pomogne, da nas sasluša, da nas podrži i navija za nas u našim svakodnevnim bitkama. Mama ispunjava sve naše želje, ali moramo da budemo redni i dobri i da joj pomažemo u kući, da redovno učimo i budemo dobri đaci. Mama nas je naučila da volimo druge, da poštujemo starije i da čuvamo prirodu, jer kaže da je najvažnije biti dobar i pošten čovek. Naš tata Zoran je električar. On je veoma sposoban i pametan, svaki kvar popravi bez mnogo problema. Njegov posao je da pomaže ljudima oko električnih kvarova i struje. Sa tatom gledamo utakmice i igramo fudbal. Tata je nama pre svega drugar, a tek onda roditelj. On nas je uvek učio da je porodica svetinja, kao i to da se majka treba poštovati i voleti. Svake godine za 8. mart i mamin rođendan, mi pripremimo neko iznenađenje za nju, jer tata kaže da svaka žena treba da oseti da je voljena.
Moj mlađi brat Stefan trenira karte i talentovan je za crtanje. Jednog dana će postati poznati slikar, to se videlo još od malih nogu dok je šarao zidove i sve što mu je palo pod ruku. Stefan i ja se često posvađamo, uvek moram ja da popustim, jer mi roditelji kažu da sam stariji i pametniji. Tako Stefan dobija sve što poželi, ali nije cicija i sve što dobije deli sa mnom. Nas dvojica zajedno igramo igrice na kompjuteru, najčešće moram da ga pustim da pobedi, samo zato što sam ja, jelte, stariji.
Peti član naše porodice je naš Gliša, matori mačak kog smo jednog dana pokupili sa kiše. Glišaje jedna troma i debela mačketina, mnogo se pravi fin, ne juri miševe kao ostale mačke i pristaje samo na ribu iz konzerve.
Vikendom, kada mama i tata nisu na poslu, odlazimo kod bake i deke na selo ili u neki manji obilazak. Mama i tata se trude da vreme koje provedemo zajedno bude što kvalitetnije. Neretko odlazimo u pozorište, bioskop i muzej. Najlepšse je kada se subotom uveče okupimo ispred tva, mama spremi kokice, pa svi zajedno gledmao neku tv emisiju ili film.
Mnogo volim moju porodicu, za mene je ona najbolja na svetu i ne bih je menjao ni za sto drugih, jer je moja posebna, sa svim svojim manama, baš takva kava jeste.