A Ovaj sastav na temu Moja mlađa sestra pogodan je za učenike i učenice petog razreda. U zagradama stoji kako treba pisati u ženskom rodu, onda kada sastav piše učenica. Ukratko je ispričano kako se stariji brat ili sestra oseća kad dobije mlađu sestru. Zatim kako se menjaju stvari dok se odrasta i šta zapravo sestra znači. Izbegnuto je portretisanje sestre, jer je sastav više o tome šta mlađa sestra znači i predstavlja.

Moja mladja sestra

Kada je došla na svet, bila je majušna kao veknica hleba, samo su je doneli jedan iz porodilišta i rekli da sam ja njen stariji brat (njena starija sestra). Svi su je opkolili i pružili joj svoju pažnju i mamu je prikovala za sebe, a tata je pomagao mami i ja nisam imao (imala) sa kim da se igram. Mnogo me je nervirala. A uz to je i samo plakala. „Sačekaj samo malo da poraste i imaćeš društvo za igru“ govorili su mi svi. Pih, kako mogu da se igram s nekim tako dosadnim i malim.
Onda je jednog dana mala dosadica počela da puzi, pa da me grebe i čupa i uzimala bi sve što je moje, kao da joj je malo njenih igračaka. Kada je prohodala, kud ja, tu i ona, više je bila uhodica nego mlađa sestra. Prestala je da plače, ali je progovorila, pa bi od svih u kući samo mene dozivala. Dosadica jedna. „Vidiš kako te gleda plavim okicama“ govorila bi mi mama, „pa igraj se malo sa njom“ i tako bi se sva deca igrala napolju i zabljavala, a ja bih pričao (pričala) nekim njenim, bebećim jezikom. Posle smo počeli sve da delimo, ne samo mamu i tatu i baku i deku, nego i igračke, čokolade i slatkiše, gledali bismo crtane filmove koje je ona želela. I mnogo mi je bilo dosadno. Pitao sam se (pitala sam se) da li svi mi koji imamo mlađe sestre moramo da ispunjavamo njihove želje i još da im ustupamo igračke.
Ali kada je krenula u školu, zajedno smo učili slova, pisali smo i čitali zajedno, učili da brojimo, sabiramo i oduzimamo. Na svako njeno pitanje bih uvek imao (imala) odgovor, ona bi se mnogo radovala kad nauči nešto novo, a ja bih bio neizmerno ponosan (bila neizmerno ponosna) što i ja imam koga da naučim. Kad bi me mama i tata grdili, ona bi me uvek branila. Čak smo počeli da se igramo i igara koje bih ja predložio (predložila). Odlazili smo zajedno u školu i zajedno se vraćali iz škole. Video (videla) bih sigurnost u njenim plavim okicama dok koračamo od kuće do škole. Kad god bih bio tužan (tužna) ona bi mi prišla, zagrlila i dala polovinu svoje čokolade. Umela bi i da napravi neku smicalicu, samo da bi me oraspoložila. Više mi nije bilo toliko dosadno da provodim vreme sa njom, čak bih je vodio (vodila) da se igra sa mojim drugarima. Pratila me je svuda i u svemu, iako je mlađa, uvek se trudila da me razume, da mi pomogne. Jednom nisam znao (znala) da rešim domaći zadatak iz matematike, nervirao sam se (nervirala sam se) a ona je došla i ponudila se da uradi domaći umesto mene, nasmejala me je, tek sam je naučio (naučila) da broji, a već misli da zna matematiku. Dešava se nekad i da se posvađamo, ali ne budemo dugo u svađi, jer ne volim kad dosadici oči budu tužne, pa prvi (prva) popustim, ipak sam stariji (starija).
Divno je imati mlađu sestru, jer kakav (kakva) god da si, njoj si uzor u svemu i bez obzira što moramo da delimo sve, nisam sam (sama), uvek imam prijatelja i nekoga ko me kod kuće čeka nasmejan i raširenih ruku.