Donosimo vam članak sa dva sastava na temu o proleću. Ovi sastavi mogu odgovarati temam Proleće je stiglo u moj kraj, Zašto volim proleće i slično. Sastavi su napisani za učenike šestog i sedmog razreda, a naravno, mogu ih koristiti i drugi. Sastave ne morate koristiti u celini, možete izvući i odabrati one delove od oba sastava koji vam se dopadaju i tako sastaviti novi. Prvi je sastav napisan u ženksom rodu, drugi u muškom, a svakako se to može promeniti kako kome treba, kao i sve ostalo, kako kome odgovara, pa svako neka sebi izabere ono što mu se najviše dopada. Takodje mozete procitati jos jedan sastav na temi prolece 

PROLEĆE

Otvaram širom prozore kako bi miris procvetalog cveća ušao u moju sobu. Stiglo je proleće. Priroda se konačno probudila iz dugog zimskog sna. Sve odiše svežinom i lepotom procvetalog cveća. Kao da se čuje neka tiha muzika, a to su ustvari ptice koje su se vratile sa juga, i osmeh olakšanja ljudi koji su sa sebe zbacili debele zimske kapute.

Kroz prozor posmatram park. Svako drvo u njemu je lepo ozelenelo, a ni park više nije prazan, eno šetača, prolaznika, ljubitelja prirode, eno dece, eno starih i svi uživaju. A kako i ne bi. Prvi dani proleća su kao praznici za sve nas, praznici u čast prirode. Probudimo se i mizajedno sa prirodom koja je bila uspavana, a sada je postala prava lepotica. I žvot posaje nekako lepši i lakši kad stigne proleće, sive i tmurno dane zamenili su vedri plavi dani, sa nebom po kom oblaci mirno plove, a sunce se veselo kreće i razdragano šalje svoje sunčane pozdrave na zemlju.

Mojom ulicom se širi miris ljubičica i visibaba. Tako su se nežno i stidljivo sakrile u travi, prilazim i ubiram nekoliko ne bih li napravila buket i odnela ga da miriše i mojom sobom.

Dok hodam ulicama svoga mesta, vidim kako se i u saksijama na terasama stanova i kuća rascvetalo cveće. Koliko je samo boja, ne mogu se svim čulima sagledati. Posmatram svoje sugrađane i prolaznike, svoje komšije, smeju se i raduju, nema one zimske odsutnosti, zamišljenosti, užurbanosti. Sve se kreće s nekom lakoćom i s nekim poletom, kao da su svi dobili krila i kao da asu svi poleteli zajedno sa pticama koje su se vratile iz toplijih krajeva. Rode su se vratile u svoja gnezda i tamo skućile i biće sve dok ponovo ne zahladni, a nadam se da će to biti dugo, kada bi moglo zauvek, ali doći će i voim danima kraj, zato sada treba što više uživati. Zato sada treba udahnuti vazduh punim plućima, uživati u svim danima koji su pred nama, voleti prirodu, čuvati je i ne prljati je, biti joj zahvalan za sve blagodeti koje nam je podarila.

Kad stigne proleće, najviše volim da odem na reku, bilo sa svojim prijateljima ili porodicom. Organizujemo izlet i onda čitav dan provedemo daleko od svega, u kru i tišini. Posmatramo reku, nebo, sunce i svet oko nas. Smejemo se, za čas zabaoravimo na sve školske brige, a i kada ih se setimo, nekako nam je lakše nego inače. Eto, to je sva čarolija koju proleće dnosi i kojoj se mnogo radujem.

Sastav o proleću (druigi sastav)

Danas je tako divan, lep i sunčan dan. Priroda je rekla svima nama „dobro jutro“ probudila se iz dugog zimskog sna, kako se samo lepo probudila, sve je konačno na svom mestu.

Majka širi veš na terasi i toliko sve odiše svežinom da ne znam je li to miris opranog veša ili proleća, a rekao bih da je ovo drugo. Dođe mi da protrčim kroz mirisne livade, razbujale šume, oživele ulice. Dođe mi da vrištim na glas od smeha, a sve zbog radosti koja me ispunjava – samo zato što je moje omiljeno godišnje doba ponovo tu.

Odlazim do podruma i skidam prašinu sa svog bicikla, žurno sedam na njega, a onda trenutak oklevam, da li da ipak otrčim samo ili prošetam? Ne. Na biciklu ću, tako ću biti brži, tako će mi lice upiti svu tu svežinu i čar prirode. I radim to, sedam na bicikl i krećem. Krećem niz svoju ulicu. Sve je ozelenelo, krošnja je nabujala, izgleda poput velikih zelenih bundi. Svuda se širi miris jela. Izlazim iz svoje ulice i krećem ka svojoj školi, posmatram njenu zgradu iz blizine, i ona mi je čak lepša, kao da je dobila neko novo ruho ili novu fasadu. Od ponedeljka, kad se završi vikend, klupice će ispred škole biti ponovo prepune i opet ćemo se gurati oko mesta za sedenje. Ali neka, ne marim ja za to, sve je bolje od šalova i kapa.

Spuštam se do reke. A, eno pecaroša, iako ih bude preko cele godine, osim zimi, sada su nekako vedriji i posmatraju reku sa osmehom. I čamci su zaplovili, voda je mirna, dan je vedar i sunčan, svi uslovi su ispunjeni. Ne znam kuda bih pre otišao. Imam želju da kroz čitav grad i kraj proletim, ne bih li sagledao svu lepotu koju je sa sobom proleće donelo. Radujem se, radujem se životu i prirodi, cveću i pticama, da samo mogu rečima da vam opišem tonove koje ispuštaju i melodiju koju stvaraju. Udišem vazduh punim plućima, upijam prizore širom otvorenih očiju. Sve vrvi poput pčela koje lete sa cveta na cvet. Trešnje su iznedrile svoje prve pupoljke, biće ovo rodna godina, za mesec dana i one će biti tu, u maju, pa će ovi prolećni dani biti još slađi.

Bojim se da će jedan dan biti malo da sve obiđem i sve vidim, jurcam ka parku, pun je šetača, pun je dece koja se igraju na ljuljaškama, vrteškama, klackalicama. Smeju se i vriskaju od sreće. Neki prave i svoje prve korake, a ima i onih koji se kreću uz pomoć štap, ali mi se čini da to rade sa mnogo većom lakoćom nego ikada.

Na igralištu su moji drugari iz razreda, vozim se do njih, spuštam bicikl na beton i trčim da im se pridružim u fudbalu. Tu ću provesti ostatak dana, a onda ću sledećeg da se vratim i još jednu turu oko grada da napravim, samo da bih što više mogao da uživam.

Takodje mozete procitati jos sastava na temi prolece:

• Pismeni sastav o prolecu