Imajući u vidu da se na temu zime piše uvek i svuda, kada dođe vreme za to, ovaj članak donosi dva sastava o Zimi na selu. U prvom sastavu je opisano to kako zimu provodi neko ko to godišnje doba provodi na selu, dok je u drugom sastavu zima data iz ugla nekoga ko živi na selu. Sastavi se mogu i kombinovati tako što će se od svakog koristiti oni delovi koji se učeniku dopadnu i učine korisnim. Ove sastave napisali smo za učenike petog i šestog razreda.

ZIMA U MOM SELU

Božićne i novogodišnje praznike i zimski raspust svake godine provodimo kod bake i deke na selu. To su majčini roditelji, koji žive na dva sata vožnje kolima od nas. Zima na selu ima svoje posebne draži i mnogo je lepša od zime u gradu.

Svakog jutra kad ustanemo, prvo deka i ja idemo po drva koja se nalaze u šupi iza kuće, a onda ih donosimo kako bismo upalili vatru za ogrev. Za to vreme, baka sprema doručak. Svakog je dana bakina trpeza bogata. Ona sama mesi hleb ili pogaču, naseče tanko pršute, kobacise i raznoraznih đakonija i sve to servira sa kajmakom. Milina, prste da poližeš, a topao dom ispuni miris tek ispečenog hleba.

Posle doručka valja nešto raditi oko kuće. Uglavnom deka ima svoje neke majstorije u radionici, pa veći deo dana provedemo sa njim slušajući njegove priče i posmatrajući ga dok radi.

Zima je na selu mnogo hladnija i oštrija i važno je toplo se obući. Kad nema posla oko kuće, onda odlazim sa deku u šetnju šumom i nadišem se svežeg, nezagađenog vazduha. Ali kad padne sneg, e to je posebna čarolija. Sve zabeli, krovovi kuća budu pokriveni debelim snežnim pokrivačem, ogollele grane drveća saviju se od težine snega, a iz dimnjaka se puši dim vatre od ogreva.

Blizu bakine i dekine kuće nalazi se jedno brdašce na kom se sankaju sva deca iz sela, pa i mi. Neki imaju sanke, neki imaju kliska, neki su plastične džakove napunili slamom, a neki čak uzmu i traktorske gume pa se sa njima spuštaju, kako je ko u prilici. Brdo bude puno dece. Tu sam stekao mnogo drugara sa kojima se rado družim svaki put kad dođem na selo.

Za nas je deka napravio sanke od drveta. Taman su velike da možemo da stanemo moja sestra i ja. Ujutru, posle doručka, oblačimo zimsku opremu i odlazimo na sankanje. Vreme brzo proleti i čitav dan mi ostanemo na snegu. I nije da se samo sankamo, vodimo i prave pravcate ratove grudvama. Delimo se u nekoliko tabora pa jedni druge gađamo. Kasnije, kad se vratimo kući, čeka nas topla večera koju je baka spremila. Ponovo bude pogače na stolu i raznoraznih jela, ali i kolača. Baka sve to sprema sa mnogo ljubavi i pažnje, sve za njene unučiće. Uveče sedimo oko peći, pijuckamo čaj dok baka u jednom uglu sobe sedi i plete, a deka nam uvek priča nešto novo i zanimljivo zbog čega se svi zajedno smejemo.

Svako godišnje doba sa sobom nosi svoje čari, ali zima sa snegom još više je bajkovita kada se provede na selu.

ZIMA NA SELU (DRUGI SASTAV)

Zima u moj kraj stiže pre nego u druga mesta na svetu. Već novembar najavi hladne zimske dane. Na selu je život drugačiji nego u gradu i to se zimi možda najviše i primećuje.

Manje je radova na polju zbog vremenskih uslova, pa se ljudi najčešće zavlače u svoje tople domove.

Treba pripremiti drva za ogrev na vreme i to svi meštani obave u septembru, najkasnije oktobru, jer se nikad ne zna kada sneg može da nas iznenadi. A ovde snega bude skoro tokom čitave zime, što je prava radost za svu decu, naročito kad smo na raspustu. Međutim, zima ima i svoje mane, a to se najviše vidi kad padne sneg i kada se putevi ne očiste na vreme, pa je onda teško izaći iz sela i brzo stići u grad.

Zima za mene znači sezonu nošenja vunenih čarapa, kapa i šalova. Obrazi rumene, prsti promrznu, a koža jednostavno popuca. No, ima zima i svojih prednosti. Kad napada sneg, svi moji drugari iz ulice i škole idemo na grudvanje. Koliko se to pita samo završilo i sa suzama, onda kad te grudva pogodi malo jače nego što si očekivao ili kad tvoja ekipa izgubi. Takmičimo se i u pravljenju Sneška Belića. Zna se kako se pravi Sneško, tri velike lopte snega od veće ka manje, ali je važno napraviti što bolju loptu da bi ona duže trajala i da se Sneško ne bi raspao. Onda pokupimo stare lonce, nekad i krišom, neki stari šal, dugmencad i opremimo Sneška. Ruke su mu od grančica drveta. I tako ispred svake kuće čuči po jedan Sneško. Čiji se poslednji raspdne on je napravio najboljeg. Do sad nisam nikada pobedila, mada je moj Sneško uvek imao najlepši šal i lonac.

Za vreme raspusta, dok odmaramo od školskih obaveza, imamo vremena da se igramo po celi dan. Zahvalni smo zimi i snegu koji pada svaki dan, jer to znači da mi možemo na sankanje. A spuštamo se na jednom bregu malo iznad moje kuće. I sve i svašta koristimo kao vozilo i sanke i gume i džakove, šta nam prvo padne pod ruku i šta najbrže leti, a to je, ako mene pitate džak punjen slamom. I najudobniji je, spuštaš se brzinom metka, kao da sediš na oblaku.

Ujutru kad ustanemo palimo vatru i onda u kući bude toplo celog dana. A kada dođemo sa sankanja i grudvanja, majka nam kuva čaj sa cimetom i pravi kolačiće sa vanilom. Pa kuću, osim topline ispuni i divan miris vanile i cimeta.

Zima je vreme kada smo kao porodica mnogo više zajedno, jer se uveče svi skupimo oko pećke i razgovaramo o svemu i svačemu, družimo i šalimo, smejemo se. Postajemo bliži i ta vatra iz kamina ne samo da greje naša tela, već greje i našu dušu.

Neki slicni članci:

• Stigao je maj u moj kraj sastavi
• Sastav o moru za skolu
• Sastavi na temu Putopis
• Sastavi zimsko jutro
• Novogodišnji praznici