Evo sastava koji govore o odlasku na more. Oni se mogu iskoristiti i za temu Kako sam proveo/provela letnji raspust. U prvom sastavu je dat jedan uopšten prikaz mora, bez mnogo detalja kao što su recimo prevoz do mora, naziv destinacije i možda nekih lokalnih mesta na moru. Sve to po želji svakog učenika može da se doda. Drugi sastav nije toliko uopšten, spominje se Tasos, dat je samo kao primer kako bi trebalo u par rečenica reči nešto o destinaciji i to tako da sastav ne izgleda uopšteno. Naravno i u tom sastavu je moguće promeniti detalje, ubaciti neke što konkretnije, kako bi se sastav što više prilagodio učenici odnosno učeniku koji ga piše.

Sastav o MORU

Prošle godine, dok je trajao školski raspust, proveli smo deset dana na moru. Bilo je nezaboravno. Najviše se radujem letu i lenjem raspustu, još ako imamo mogućnost da odemo na more, to je još bolje.
Ceo put smo prespavali, krenuli smo kasno uveče, ne bi li smo putovali tokom noći i stigli što ranije ujutru. Ushićenje je počelo već kad smo se krenuli na put i kako smo se približavali destinaciji sve više je raslo.
Raspakovali smo kofere i smestili se u hotel u kom smo imali rezervaciju. Nisam gubili ni trenutak, odmah smo se uputili na plažu. Navukli smo kupaće kostime, spakovali peškire, kremice, naočare, opremu za ronjenje i odjurili. Hotel se nalazio vrlo blizu plaže, trebalo je preći stotinjak metara do plaže, sveukupno nekoliko koraka. Morali smo se prvo dobro namazati i zaštiti od sunca, kako ne bismo izgoreli već prvog dana. Nažalost, to nam se desilo jedne godine i bilo je vrlo ružno iskustvo, od tada smo vrlo obazrivi. Neverovatan osećaj usledio je kad smo se bacili u more. Radosti nikad kraja. Prvog dana smo iz vode izašli tek kad su nam se smrežurali prsti od vode.
Plaža je bila pravi raj. Duga peščana plaža, kraj se nije nazirao. Pesak sitan i žućkast, presijavao se na suncu. Imali smo još jedan užitak, hotelska soba imala je pogled na more, pa bismo večeri provodili na terasici slušajući šum talase.
Sledećeg dana smo se tata i ja takmičili u plivanju. Jednu smo bovu iskoristili da obeležimo cilj, razume se, ja u trci bio pobednik. Prošle godine sam naučio da ronim, od tada je boravak na moru za mene još veći užitak. Nameračio sam se da ove godine pronađem što veći i lepši broj primeraka školjki kako bih proširio svoju kolekciju. Skupljao sam i ježeve, oni su veoma specifični, morski ježevi su veoma slični ježevima, puni su bodlja kao loptica sa čačkalica. Kad se jež iznese iz vode, treba ga ostaviti negde na suncu ne bi li se osušio i ostavio za sobom svoju ljušturicu. A ljušturica je predivna, slične je teksture školjkama, ali ima oblik kugle i uglavnom je tamno zelene boje, može se iskoristiti da se naprave raznorazni ukrasi. I sam školjke, osim što bude lepa sećanja na more služeći kao ukrasi, mogu da se iskoriste za pravljenje nakita. Tako sam ja prošle godine napravio mojoj mami ogrlicu i narukvicu od školjki.
Na plaži smo odlazili posle doručka i ostajali sve do večere. Dok smo se sušili i sunčali odigrali bismo koju partiju tablića ili „čoveče, ne ljuti se“ sladili se sladoledom i rashlađivali limunadom i lubenicom.
Tih deset dana bili su pravi odmor za dušu i telo i pamtiću ih dugo, makar do sledeće letovanja.

Sastav o Moru (drugi sastav)

Što ja volim more, naprosto ga obožavam. Ma toliko ga volim da bih živela na moru. Leto nije leto bez odlaska na more, jer na moru je prava uživancija.
Svake godine, za vreme letnjeg raspusta, moj mlađi brat, mama, tata i ja odlazimo na morsko letovanje. Svake godine odemo na neko drugo mesto, na kom nismo bili pre i svake godine se divno provedemo i odmorimo, uvek vidimo nešto novo i lepo, doživimo neku novu avanturu, a zajeno stvaramo uspomene. Ipak, najlepše letovanje za mene je bilo prošle godine, kada smo išli na ostrvo Tasos u Grčkoj. Kada bi trebalo da vam opišem ostrvo, to bi zauzelo stotine i stotine redova rečenica. Njegova lepota ne može stati u par reči. Jednostavno, to je pravi raj na zemlji. Priroda skoro netaknuta, celo je ostrvo prekriveno šumom, plaže duge i peščane, more tirkizno, prozirno. Pravcati raj na zemlji.
Put do Tasosa je bio dosta dug i previše nas je umorio, ali kada smo stigli, imali smo šta da vidimo i umor je za čas nestao. Skoro da smo otrčali u vodu, skakali smo od sreće. Zaista, od svih stvari na svetu najviše volim da odem na more. Tada smo svi kao porodica zajedno, ne postoje obaveze, ne postoje brige, sve postaje nevažno. Misli su nam negde na moru, plivaju na talasima u nepoznate deljine, a jedino što se čuje pored zvuka talasa jesu galebovi.
Razume se da smo najveći deo letovanja proveli na plaži, vreme za nas nije postojalo, pravili bismo samo pauzu za ručak u hladu nekog plažnog restorana.
Za deset dana boravka na Tasosu, najviše smo se sunčali, kupali, ronili, plivali. Naučila sam da pravim stoj na rukama, kolut napreed i kolut nazad, sve to u vodi, naravno, a pred toga sam počela da ronim ne držeći nos. Prvih dana mi je voda konsttano zapadala u nozdrve, pa bi talas iskašljavanja soli preplavio, ali ubrzo sam savladala tehniku i nije bilo tako strašno.
Jedan dan na Tasosu proveli smo vožnjom brodom. Brod je bio manje veličini i na njega bi možda mogao stati ceo moj razred, ni vožnja nije trajala dugo, ali je to bilo jedno nezaboravno iskustvo. Plovili smo od jednog do drugog dela ostrva, našli smo se na otvorenom moru, gde je more prilično nemirno i ogromni talasi su nas ljuljali i nosili levo, desno, u jednom trenutku sam pomislila da ćemo potonuti, ipak kapetan je znao šta radi i za njega je to bilo sasvim uobičajena situacija sa kojom se bezbroj puta susreo. Bilo je i dana kada bi talasi bili toliko veliki da bi stigli do pola plaže i isprskali sve ležaljke, usledila bi vriska onih što se dugo sunčaju, ali i cika i radost nas koji bismo „lovili talase“ tako što smo širili ruke i pokušaavali zagrljajem da ih zaustavimo.
Deset dana je proletelo, iako se nije činilo da će biti tako, ipak, sve što je lepo to i kratko traje.