Tom Sojer lektira prepričano

Tom Sojer lektira – prepričano

Tom Sojer je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih knjiga koje su namenje deci školskog uzrasta, najčešće su to deca koja pohađaju osnovnu školu. Sam sadržaj ovog romana je napisan u skladu sa uzrastom dece koje treba da čitaju ovo delo i na prvi pogled ovaj roman je veoma jednostavno napisan. Pored jednostavnosti, ovaj roman pleni uzbudljivim sadržajima i svakoga trenutka može okupirati našu pažnju. Ne možemo pričati o Tomu Sojeru a da ne pomenemo kreativnost i avanturistički duh, te dve stvari vladaju čitavim sadržajem romana. Ukoliko želite da saznate više o ovom romanu možete da pročitate prepričanu verziju ovog romana:

Tom Sojer je veoma nestašan i nemiran dečak koji u svojim očima vidi svet kao jednu veliku avanturu u kojoj nema kraja zabavi. On je prototip slobodnog čoveka, Tom Sojer nije voleo ništa što „dobra“ deca svakodnevno rade, njemu je škola bila izrazito dosadna i za njega je predstavljala jednu vrstu mučenja. On nije voleo da izgleda kao i svi ostali, on je prezirao sve formalnosti koje je svet oko njega donosio. Takođe, nije voleo da sluša ničije naredbe i naređenja, sve reči koje su dolazile od starijih osoba za njega su bile besmislene i nevažne. Tom Sojer nije voleo autoritete, Tom Sojer je bio samo dečak koji svojom beskrajnom maštom i dečačkom voljom može da okrene čitavu planetu. Možda je to samo podstrek za mnogobrojne vizije koje on ima u svojoj glavi, možda ovakav način razmišljanja samo inicijalizuje njegove snove. On je veoma rano postao siroče i utočište je našao kod svoje tetke. Tom Sojer kod svoje tetke nije bio sam, sa njim je živeo i njegov polubrat. Radnja ovog romana odvija se u 19. veku i po mnogim mišljenjima ovaj roman je napisan po motivima iz detinjstva samoga pisca. Autor ovog dela je Mark Tven koji je svoj život protegao kroz dva veka, kroz 19. i 20. vek. Tom Sojer svoje detinjstvo provodi na obali reke Misisipi i ta činjenica najviše podstače mišljenja da je Mark Tven sagradio lik Toma Sojera na osnovu uspomena i emocija iz detinjstva, jer Mark Tven je na upravo istoj obali provodio svoje dane detinjstva. Tom Sojer je imao nebesko plave oči i njegova kosa je bila smeđa, bujna i kovrdžava. Škola je za njega bila nešto najgore što postoji na ovome svetu, svakoga dana je pokušavao da izbegne odlazak u istu, jer je duboko u svom srcu osećao mržnju prema školi. Njegova preokupacija bila je igra sa decom, umeo je satima da se igra sa drugovima i da neprestano uživa u toj igri. Tom Sojer je na neki način neuredan, često je bio veoma prljav i ta ta njegova nebriga je samo još jedan dokaz da on uopšte ne brine o spoljnom svetu i da je njegova jedina briga da zadovolji svoje duhovne potrebe. Kao pojava on je veoma interesantan i privlačan, ali pored svega toga on je prisno prijateljstvo ostvario sa samo jednim dečakom koji se zvao Haklberi Fin. Tom Sojer stalno pokazuje sposobnosti snalažljivosti i i inteligencija je uvek bila njegova jača strana. Veoma često je ulazio u sukobe i rasprave zbog sitnica i nevažnih stvari i te rasprave mu ništa dobro nisu donele. Može se reći da su te rasprave bile uzaludne i suvišne u svakom pogledu. Tomov mlađi brat koji se zove Sid je u svakom pogledu potpuno suprotan Tomu. On je dete koga svi vole i koje sluša sve savete koje mu starije osobe daju. On je dečak koji je primeran i koji pokazuje izuzetne sposobnosti za učenje, ali pored svega toga Sid odaje utisak besoćajne osobe čije je srce hladno poput stene. Kao što smo već rekli, Tom Sojer živi sa svojom tetka Polom koja je pravo oličenje brižne majke koja veoma voli svoju decu. Ona je htela da Tomu pruži svu moguću ljubav i da na taj način ga zauvek veže za sebe. Ona je u svakom trenutku želela njemu sve najbolje, htela je da njegov život krene pravim putem, ali sav njen trud je na kraju bio uzaludan.

Roman počinje jednom veoma interesantom slikom u kojoj tetka Pola doziva Toma da dođe da ruča, ali sva njena dozivanja bila su neuspešna. Nije mogla da sazna ništa šta je Tom u tom trenutku radio, jedino što je imala na umu jeste da je sigurno u pitanju jedan od njegovih mnogobrojnih nestašluka. Tom je osoba koja voli da se dokazuje i koja ne dozvoljava da je neko na neki način izaziva. On veoma brzo izgubi strepljene i u trenutku je spreman da reaguje veoma grubo, što samo ukazuje na njegov đavolji karakter. O svemu tome govori scena iz romana kada se je Tom potukao sa jednim dečakom. Njihova svađa nastala je iz običnog dečijeg zadirkivanja, ali epilog ove priče je bio zaista veoma čudan. Dečak je sav uznemiren otišao kući, sa njegovog lica lile su suze, ali Tom je bio ledenog srca i bio je ponosan na sve svoje postupke. Njegova Tetka odlučila je da kazni Toma i da na taj način pokuša da ga nauči kako se treba ponašati prema drugim ljudima. Htela je da iskoreni sve njegove nagone za agresivnim ponašanjem koje je bilo izvan slike dečaka poput Toma Sojera. Tetka Pola je imala želju da od Toma napravi čoveka koji će biti primer i njena misija da promeni ponašanje Toma je od samoga početka bila nemoguća. Kazna za delo koje je učinio Tom jeste da on ofarba čitavu ogradu koja je bila ispred njihove kuće. Tetka Pola je mislila da će na ovaj način pokvariti tomu subotnji odmor, ali Tom je i u tome pronašao razlog za zabavu i radost. Tom je pred svima glumio da mu je farbanje ograde jako interesantno i da je to posao koji je veoma drag njegovom srcu. Na taj način probudio je zavist među ostalom decom i svi su odjednom hteli da mu pomognu u tome. Ovaj posao je veoma brzo urađem što je veoma iznenadilo tetka Polu. Tom je svoju tetku bezbroj puta lagao, primer za to je situacija kada nije hteo da ide u školu. Tada je rekao da ga boli zub, ali nije imao na umu da će tetka Pola veoma hitro reagovati i reći mu da se taj zub mora odmah izvaditi. Priznao je da je lagao, nije imao hrabrosti da dopusti da mu izvade zub koji je poptpuno bio zdrav. Tom je veoma bio nemaran prema školi i stalno je kasnio na časove, i u tim situacijama je dobijao razne kazne. Tom je uvek pokušavao da izbegne kaznu smišljajući dobar izgovor, jednom prilikom kao izgovor iskoristio je svoga prijatelja Fina, rekavši da se zadržao sa njim u razgovoru. Kazna koju je dobijao od učiteljice ogledala se u batinama, pored toga veoma često je bio primoran da sedi u redu sa devojčicama, što je Tomu u suštini veoma odgovaralo, zato što je bio zaljubljen u jednu devojčicu koja se zvala Rebeka. Plavokosa Rebeka je duboko u svom srcu gajila emocije prema Tomu i njegova zaljubljenost u nju joj je itekako prijala. Tom je na svaki način pokušavao da pridobije njenu pažnju, za takve prilike maltretirao je druge dečake ispred Rebeke. Nije znao kako da joj pokaže svoju moć i jedino njegovo oružje bilo je nestašno i nemarno ponižavanje i nasilje prema ostalom decom. Tom obožava avanture i sa svojim drugarom je osmislio novi pohod u neistraženi i tajanstveni svet. Bilo je gluvo doba noći kada su Tom i Haklberi napustili svoje kuće i otišli do groblja u njihovom mestu u kome su živeli. Tom I Haklberi vodili su veoma čudne i kompleksne razgovore, pričali su o nadgrobnom životu i veoma ih je interesovalo da li mrtvi ljudi osećaju njihovo prisustvo i da li čuju i vide šta se sve dešava oko njih. Sve to prekida veoma stravična slika koju su ova dva dečaka videli, videli su kako tri osobe zakopavaju jedan leš. Tom i Haklberi su se ušunjali i krišom su posmatrali ovaj jezivi prizor. Među tim ljudima bio je Indijanac Džo i Maf Poter. Ova dva čoveka su svima poznati kao lopovi i kriminalci. Ovaj doživljaj sa groblja je bio veoma strašan za Toma I Haklberija i oni su žurno pobegli sa groblja i pritom su nekom iglicom proboli svoje prste i pustili krv. Ta krv koju su pustili iz svojih prstiju simbolizovala je njihovu zakletvu, krv ih je obavezala da o svemu tome ćute i da nikome ništa ne govore. Tom je oduvek važio za nekoga ko je bio snalažljiv i nije mu bilo strano da „na prevaru“ pridobije nešto za sebe. Jednog dana u školi održavana je neka vrsta takmičenja i glavna nagrada bila je Biblija. Tom je čvrsto odlučio da nagradu osvoji, rešio je da svoje neznanje zameni jeftinim trikovima i manipulacijama. To takmičenje ogledalo se u citiranju pojedinih naslova iz Biblije i deca koja su to uspešno radila dobivala su ceduljicu koja je svedočila o uspešnom citiranju. Tom je svoje ceduljice dobijao tako što je ostaloj deci nudio u zamenu klikere i neke druge sitnice. Veoma je interesantno to što je na neko vreme uspeo u svojoj igri i osvojio je nagradu, ali je ubrzo otkriven i bio je primoran da je vrati. Posle izvesnog vremena Tom se sve više družio sa Džoom i njih dvojica su se dogovorili da zajedno sa Haklberijem odu do jednog obližnjeg ostrva da se igraju gusara. Do tog ostrva su išli jednim malim prilično oronulim brodićem, dok su se igrali zadesila ih je strašna bura, oluja i nevreme i jednog trenutka su poptuno izgubili orijentaciju i kontrolu nad brodom. Znali su da su se izgubili i da nisu bili sposobni da se vrate na pravi put. Svi su bili zabrinuti i među njima je vladao strah i panika. Kada su svi shvatili da su ovi dečaci nestali, odmah su krenuli u potragu, ali od njih nije bilo ni traga ni glasa i sve više je svima bilo jasno da su možda mrtvi. Svi su bili očajni zbog ove nesreće, ali od svih najviše je bila razočarana devojčica Rebeka koja je plakala i želela da kraj sebe ima nešto što će je podsećati na Toma. Ovde se prvi put konkretno vidi koliko su njene emocije nežne i izražene prema Tomu. Jednoga dana Tom se je sakrio ispod kreveta i presluškivao je šta tetka Pola priča o njemu i njegovim drugovima. Tetka Pola je govorila kako je Tom dobar dečak ali pomalo nestašan, dok je gospođa Harper, koja je bila u sobi sa tetka Polom, upoređivala Toma sa najgorim kriminalcima. U tom razgovoru učestvovao je i Sid koji je bezdušno govorio o svom polubratu. Tom je otišao kod Džoa i Haklberija i dogovrili su se da se vrate kući. Ubrzo se je Rebeka razbolela i Tom je tu njenu bolest ozbiljno shvatio. Po prvi put se na njemu vidi osećaj zabrinutosti, Tom je razmišljao o svemu tome i iskreno se brinuo. Njegova tetka je bila uplašena za Toma i mislila je da nešto nije u redu sa njim i da je bolesan, jer do sad ga nikada nije takvog videla. Tetka Pola mu je dala neki sirup i rekla mu da to popije, ali je Tom krišom davao sirup svom mačku koji je pod dejstvom sirupa počeo da radi neke čudne stvari. Sve to svedoči o nestašluku koji Tom nosi duboko u sebi. Na kasnijem suđenju o ubistvi Tom je svedočio i okriveljni Džo je izjavio da je nevin, dok je Maf Poter pobegao. Tom i Rebeka odlaze na izlet i iznenada se gube u jednoj pećini i kasnije taj otvor u pećini zatvaraju metalnim rešetkama da se to opet ne bi dogodilo. Kasnije su dečaci videli Džoa koji je bio mrtav u pećini, u pećini su pored njega našli i blago. Dogovorili su da ga sahrane u blizini pećine i da blago podele na podjednake delove. Ipak, posle svega toga Tom i dalje priželjkuje miran i bezbrižan život, želi da uvek ostane u koži deteta. Jedino na taj način može da beskrajno uživa u svemu bez obzira na sve okolnosti. Sve je to samo dečiji nestašluk, sve je to iluzija i plod dečije mašte.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *