Sta je sreca sastav

sta je sreca

Evo sastava na temu o Sreći. Kako je ovo suviše apstraktno da se opiše i zahteva i malo takoreći filozofiranja, ova je tema pogodnija za učenike srednjih škola. Data su dva primera kako bi taj sastav trebalo da izgleda. Oba sastava imaju dva dela, u prvom delu su neke opšte misli o sreći, a u drugom kako sreća izgleda. Svako može da izabere onaj koji mu se više dopada isto tako može i da izmeni sve one delove koji mu se ne dopadaju.

 

Šta je sreća

 

Pitanje sreće, filozofija ili mit? Sadašnji trenutak ili večnost? Definicija ili osećaj?

Vekovima unazad, ljudi širom čitave naše planete, mudraci, ljubavnici, vojnici, govore o sreći, tumače je, traže je. No, ipak, sreća za svakog znači nešto drugačije, nešto posebno.

Najčešće ljudi sreću povezuju sa materijalnim dobrima, pa govore da nisu srećni, a kada ih upitate zašto, oni će vam reći kako nemaju materijalne stvari poput novog automobila, telefona, garderobe, obuće, ekskluzivnih putovanja. Umesto da budu srećni zbog onoga što imaju, oni radije bivaju nesrećni zbog onog što nemaju. Tako se gubi sav smisao života. Sreća nije u krupnim i skupim krpicama, u novcu i platnim karticama, sreću čine male, obične, svakodnevne stvari. Naše okruženje, naša porodica, naši prijatelji. Trenuci koje delimo sa njima, vreme provedeno u krugu porodice. Sreća nije istinska ako oni koji su oko nas nisu srećni. Jer da li je čovek čovek, ako može biti srećan dok neko njemu bliza pati? Sreća ne može biti ni trajna i dugovečna, kada je postignuta tako što su drugi patili. Sreća je lepša kada je više osoba deli, kada više osoba u njoj učestvuje. Sreća dolazi onda kada se najmanje nadamo i onda kada je najmanje očekujemo. Tihim koracima ulazi u naše živote i navlači osmehe na naša lica. I čak i onda kada je kratko trajala, sećanje na te trenutke sreće činilo bi nas opet srećnima. Sreća je svaki trenutak koji udahnemo punim plućima, sreća je svaki delić neba i komadić zemlje koji možemo dodirnuti svojim prstima i sagledati svojim očima. Sreća je danas ustati i reći „hvala Bogu što sam živ“ Sreća je biti živ i živeti. Biti živ znači da si zdrav i da te ne boli ništa, a živeti znači nositi se sa životnim nedaćama i problemima, radovati se svakom novom danu i uživati u svakom pogledu na prirodu, reke, planine, životinje. Slušati pesmu ptica i udisati miris cveća. Grliti život obema rukama, čvrsto grliti i radovati mu se. Eto, to je sreća. Ona trajna, ona životna, ona filozofska. Činiti ljude u svojoj okolini srećnima, radovati se njihovim uspesima i pobedama, to je ona velika, univerzalna srećaa, a ostvarivanje ličnih ciljeva i uspeha, realizovanje sopstvenih snova na javi, e to je lična sreća, ona kojoj se nadamo, kojoj se molimo, koju priželjukujemo. A šta biva kad nas sreća zapljusne, biva to da smo pijani od nje, kao od šampanjca. Da smo u stanju da plešemo celu noć čak i uz muziku koju ne slušamo, da skačemo i vrištimo i poželimo celom svetu da kažemo.

Sreću ne treba ni juriti ni tražiti, treba je zaslužiti, dobrim i iskrenim, čistim srcem. Treba je sačuvati, ali je treba i podeliti sa drugima, onima koji to zaslužuju, onima koji su u našim srcima, jer je samo tada potpuna.

 

Drugi sastav na temu “Sta je sreca sastav iz srpskog”

 

Ne znam da li bih vam mogla definisati sreću, jer ona nema niti miris, niti boju, niti ukus, poput vode, ali voda, za razliku od nje, može imati svoje agregatno stanje, sreća nema čak ni to. Potpuno je nevidljiva i neuhvatljiva. Imenica ženskog roda koju ne možeš povesti na kafu, ogovarati sa njom, isprobavati haljine, nije ni blizi slična ostalim imenicama ženskog roda. Ipak, za svakog čoveka, ona je nešto najviše željeno. Znate ono, kada pitate nekoga šta bi želeo, a on vam odgovori da bude srećan, ili kada čestitate nekome rođendane, praznike ili proslave, uvek mu u toj čestitki napišete da mu želite puno sreće. A šta je zapravo sreća? Može li se ona objasniti, može li se ispričati, može li se uhvatiti i sačuvati poput cveta da ne uvene, ne pretvori se u prah i nestane?

Ne znam može li mi iko dati odgovore na ova pitanja, ali bih mogla da kažem šta je za mene istinska sreća. Nisu to nikakva maštanja, kule i gradovi, to su male stvari, sitnice koje čine život. Za mene je sreća vikend, prvo, subotom duže spavam i ne moram nigde da jurim i žurim, sama organizujem svoje vreme, a nedeljom je veliki porodični ručak, kada smo svi zajedno, kada se smejemo i volimo. Porodica je za mene sreća, to što su roditelji uvek pored mene, što imam njihovu podršku i što uvek mogu da se oslonim na njih, to je za mene najveća sreća. Nijedno bogatstvo ne može se uporediti sa tim što imam mlađeg brata, što nikada nisam sama i što nikada neću ostati sama, čak ni onda kada mojih roditelja ne bude bilo.

Za mene je sreća svako naše letovanje i zimovanje, svi ti predeli koje nam je Zemlja podarila, svi te pejzaži za koje govorimo da ih ima samo u bajci,a zapravo postoje u stvarnosti. Ponekad se zapitam, da li su mi ova moja oka dva dovoljna za toliku lepotu.

Istinska sreća za mene je moja zdrava osamdesetogodišnja baka koja sedi u svojoj fotelji, ljulja se i plete mi crveni džemper za predstojeću zimu. Svo ono cveće koje smo zasadile u njenoj bašti zajedničkim rukama, za mene je podsetnik na naše zajedničke trenutke, na smeh i radost, na stvaranje novih života, jer cveće, koje niče iz zemlje nije ništa drugo do živo biće.

Srećna sam i kada se posle dugog i napornog dana u školi strpam u svoj topli krevet, pustim neku komediju i grickam kokice. Sreća je limunada koja osvežava u vrele letnje dane, sreća su i knjige pročitane na plaži ili u ljuljašci u dvorištu tokom letnjeg raspusta. Svi odlasci u bioskop i pozorište, radost i uzbuđenje zbog izvođenja nečeg novog dugoočekivanog. Trešnje u maju, sladoled u junu, kićenje jelke, svako odbrojavanje unazad jednom godišnje i pravljenje Sneška Belića. Trenuci čiste i iskrene sreće.

 

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *