Tekstovi koje vidite pred sobom dati su kao primeri za sastave na temu o sebi, odnosno, šta bi neko trebalo da napiše, ako bi imao zadatak da govori o sebi. Treba izbeći hvalisanje sebe samog, ne bi trebalo da se piše o manama i vrlinama, jer tema sama po sebi nikako nije objektivna, a takvim pisanjem bi sastav izgubio svaki vid objektivnosti. Najbolje je opisati svoje navike, predstaviti svoje hobije, zatim navesti šta se voli, ili šta se ne voli i tome slično. U vidu nekog spomenara. Nikako pisati „ja sam dobar jer pomažem ljudima“ jer to bi bilo kao u narodnoj poslovici „Hvali Ciga svoga konja“. Po tom modelu su napisana i ova dva sastava, učenici ih mogu iskoristi baš ovakve kakvi jesu ili prilagoditi sebi. A na kraju krajeva, možete se samo voditi i savetima koje smo vam gore predložili i rezultat neće biti loš.

Sastav o SEBI

Idem u peti razred osnovne škole (pa navesti koje). Vrlo dobar sam đak, mogao bih biti i odličan, kada bi mi matematika malo bolje išla, a ni geografija mi nije jača strana. Od svih predmeta najviše volim biologiju.

Živim u malom stanu na trećem spratu jednog solitera. Moju porodicu čine moja mama, moj tata i moja mlađa sestra, sa kojom delim sobu. Imamo i dve zlatne ribice koje su naši ljubimci, dobio sam ih od bake i deke za rođendan. Želeo sam psa, ali nemamo dovoljno prostora u stanu da bismo imali psa.

Kao i svako dete, najviše volim vikende i raspuste, jer tad nema škole, pa mogu da se igram do mile volje. Moj najbolji drug se zove Arsa, idemo u isti razred i zajedno sedimo u klupi.

Sa Arsom se družim i van škole. Zajedno idemo na fudbal koji treniramo već tri godine.

Moja najbolja drugarica se zove Milica. Ona mi uvek pomaže oko matematike i geografije. Milica je najbolja učenica u našem odeljenju.

Najviše volim da igram igrice na kompjuteru, ali su mi one dozvoljene samo onda kad nema škole i za vreme raspusta i to samo ako slušam roditelje i ne svađam se sa svojom mlađom sestrom. A često se svađamo, baš zato što je mlađa i uvek želi da bude sve po njenom.

Slobodno vreme koristim da pročitam i neku knjigu, pa su mi tako omiljene sve iz serijala o Hariju Poteru, bas kao i sami filmovi, mada mi se knjige ipak malo više dopadaju.

Sa svojim dekom sam naučio da igram šah, mada nisam tako dobar u tome, deka me uvek pobedi, osim kad me pusti i progleda kroz prste, da se ne bih osetio kao loš igrač. Omljene poslastice su mi sladoled sa ukusom vanile, volim i čokoladu sa keksom, za lubenicam žalim što ih ima samo leti. A leto što volim, moje omiljeno godišnje doba! Naročito onda kad znam da ćemo otići negde na letovanje.

Dok sam bio manji, voleo sam da slažem puzle i sad se nekad tome posvetim, mada mi nije interesantno kao ranije, neke druge stvari su ih zamenile. Recimo puštanje zmajeva na proleće ili vožnja bicikla ka god su dani lepi i sunčani.

Jedino što ne volim to je da je jedem kupus, ni kuvani, ni kiseli, nikakav. Ne sviđa mi se i uvek ostanem gladan kada je on na stolu, dok mama ne popusti i napravi moju omiljenu picu.

Eto, to je ono što bih vam rekao o sebi.

Sastav o meni

Otkriću vam nekoliko stvari o sebi. Učenica sam šestog razreda, imam sve petice, ali se često zadesi i neka četvorka, ali sam do sada, na kraju godine uvek prolazila kao odličan đak. Od svih školskih predmeta najviše volim matematiku i geografiju, već od malih nogu brojevi su me isusetno zanimali, a sama činjenica da učimo sve gradove, narode, kulture i zemlje sveta mi se čini mnogo interesantnom. Ono što mi baš nikako ne ide i što mnogo ne volim jeste likovno. Jednostavno, nema svako od nas talenata za crtanje, a u tu grupu ljudi spadam i ja.

Moja porodica, koju činimo mama, tata i moj stariji brat živi na kraju jedne duge hrastove ulice u dvospratnoj kući u kojoj svako od nas ima svoju sobu. Obožavam da napravim kolače sa mamom nedeljom, a omiljene su mi princes krofne. Sa tatom odlazimo u mala istraživanja po okolini, a u našoj okolini ima štošta da se vidi. Volim kad nam tata priča legende o nastajanjima mesta i stvari oko nas. To je možda zbog toga što sam oduvek volela da čitam raznorazne mitove i legende. Sve je počelo kad sam za šesti rođendna dobila knjigu o grčkoj mitologiji, Herkul mi je bio omiljeni lik i iz knjige i iz crtanog filma. U poslednje vreme i ne gledam toliko crtane filmove, mislim da sam postala odrasla, jer mi nisu toliko interesantni. Mnogo interesantniji su mi stripovi i knjige.

Ali ono što najviše od svega na svetu volim da radim jesu odlasci na časove baleta. Na balet sam se upisala kada sam krenula u prvi razred, jer sam oduvek želela da budem balerina i dalje to želim i zato moram naporno da vežbam, da budem uporna i ne odustajem. Nije lako ostvariti svoje snove, ali je lepo i zato se treba truditi. Na sve moje baletske koncerte, uvek dolazi moja porodica i naravno moje najbolje drugarice, a one su Jelena i Dunja. Jelena i ja idemo zajedno u razred, dok smo Dunja i ja iz istog kraja i odrasle smo zajedno. Sa njima delim sve moje tajne, razgovaramo o simpatijama i razmenjujemo krpice i narukvice, kao i sve druge devojčice.

Moje omiljene poslastice, pored čokolade i princes krofni su sladoled sa jagodom i krem bananice, a podrazumeva se da volim i jagode, šteta što ne rastu cele godine, samo bih njih jela. Volim da jedem štrudle s makom, pomfrit i ćufte, to je moje omiljeno jelo. A kao i svako maldo biće volim i picu i grickalice. Samo ne volim da jedem grašak, a ni pečurke, pica mora da bude bez pečuraka, nikako drugačije!

Eto, to bi bilo nekoliko reči o meni.